New American Standard Bible

Nehemiah 1

Nehemiah’s Grief for the Exiles

1The words of Nehemiah the son of Hacaliah.

Now it happened in the month Chislev, in the twentieth year, while I was in Susa the [a]capitol, that Hanani, one of my brothers, and [b]some men from Judah came; and I asked them concerning the Jews who had escaped and had survived the captivity, and about Jerusalem. They said to me, “The remnant there in the province who survived the captivity are in great distress and reproach, and the wall of Jerusalem is broken down and its gates are burned with fire.”

When I heard these words, I sat down and wept and mourned for days; and I was fasting and praying before the God of heaven. I said, “I beseech You, O Lord God of heaven, the great and awesome God, who preserves the covenant and lovingkindness for those who love Him and keep His commandments, let Your ear now be attentive and Your eyes open to hear the prayer of Your servant which I am praying before You now, day and night, on behalf of the sons of Israel Your servants, confessing the sins of the sons of Israel which we have sinned against You; I and my father’s house have sinned. We have acted very corruptly against You and have not kept the commandments, nor the statutes, nor the ordinances which You commanded Your servant Moses. Remember the word which You commanded Your servant Moses, saying, ‘If you are unfaithful I will scatter you among the peoples; but if you return to Me and keep My commandments and do them, though those of you who have been scattered were in the most remote part of the heavens, I will gather them from there and will bring them to the place where I have chosen to cause My name to dwell.’ 10 They are Your servants and Your people whom You redeemed by Your great power and by Your strong hand. 11 O Lord, I beseech You, may Your ear be attentive to the prayer of Your servant and the prayer of Your servants who delight to [c]revere Your name, and make Your servant successful today and grant him compassion before this man.”

Now I was the cupbearer to the king.

Notas al pie

  1. Nehemiah 1:1 Or palace or citadel
  2. Nehemiah 1:2 Lit he and some
  3. Nehemiah 1:11 Or fear

New Serbian Translation

Књига Немијина 1

Немијина молитва

1Речи Немије, Ахалијиног сина.

Био је месец кислев[a], двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, када је дошао Хананије, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.

А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“

Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. Рекао сам:

„Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.

Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако се будете изневерили, расејаћу вас међу народе; а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’

10 Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. 11 Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“

А ја сам био царев пехарник.

Notas al pie

  1. 1,1 Девети месец, новембар/децембар.