New American Standard Bible

Deuteronomy 1

Israel’s History after the Exodus

1These are the words which Moses spoke to all Israel across the Jordan in the wilderness, in the Arabah opposite [a]Suph, between Paran and Tophel and Laban and Hazeroth and Dizahab. It is eleven days’ journey from Horeb by the way of Mount Seir to Kadesh-barnea. In the fortieth year, on the first day of the eleventh month, Moses spoke to the children of Israel, according to all that the Lord had commanded him to give to them, after he had [b]defeated Sihon the king of the Amorites, who lived in Heshbon, and Og the king of Bashan, who lived in Ashtaroth [c]and Edrei. Across the Jordan in the land of Moab, Moses undertook to expound this law, saying,

“The Lord our God spoke to us at Horeb, saying, ‘You have [d]stayed long enough at this mountain. Turn and set your journey, and go to the hill country of the Amorites, and to all their neighbors in the Arabah, in the hill country and in the lowland and in the [e]Negev and by the seacoast, the land of the Canaanites, and Lebanon, as far as the great river, the river Euphrates. See, I have placed the land before you; go in and possess the land which the Lord swore to give to your fathers, to Abraham, to Isaac, and to Jacob, to them and their [f]descendants after them.’

“I spoke to you at that time, saying, ‘I am not able to bear the burden of you alone. 10 The Lord your God has multiplied you, and behold, you are this day like the stars of heaven in number. 11 May the Lord, the God of your fathers, increase you a thousand-fold more than you are and bless you, just as He has [g]promised you! 12 How can I alone bear the load and burden of you and your strife? 13 [h]Choose wise and discerning and experienced men from your tribes, and I will appoint them as your heads.’ 14 You answered me and said, ‘The thing which you have said to do is good.’ 15 So I took the heads of your tribes, wise and experienced men, and [i]appointed them heads over you, leaders of thousands and [j]of hundreds, [k]of fifties and [l]of tens, and officers for your tribes.

16 “Then I charged your judges at that time, saying, ‘Hear the cases between your [m]fellow countrymen, and judge righteously between a man and his [n]fellow countryman, or the alien who is with him. 17 You shall not show partiality in judgment; you shall hear the small and the great alike. You shall not fear [o]man, for the judgment is God’s. The case that is too hard for you, you shall bring to me, and I will hear it.’ 18 I commanded you at that time all the things that you should do.

19 “Then we set out from Horeb, and went through all that great and terrible wilderness which you saw on the way to the hill country of the Amorites, just as the Lord our God had commanded us; and we came to Kadesh-barnea. 20 I said to you, ‘You have come to the hill country of the Amorites which the Lord our God is about to give us. 21 See, the Lord your God has placed the land before you; go up, take possession, as the Lord, the God of your fathers, has spoken to you. Do not fear or be dismayed.’

22 “Then all of you approached me and said, ‘Let us send men before us, that they may search out the land for us, and bring back to us word of the way by which we should go up and the cities which we shall enter.’ 23 The thing pleased me and I took twelve of your men, one man for each tribe. 24 They turned and went up into the hill country, and came to the valley of Eshcol and spied it out. 25 Then they took some of the fruit of the land in their hands and brought it down to us; and they brought us back a report and said, ‘It is a good land which the Lord our God is about to give us.’

26 “Yet you were not willing to go up, but rebelled against the [p]command of the Lord your God; 27 and you grumbled in your tents and said, ‘Because the Lord hates us, He has brought us out of the land of Egypt to deliver us into the hand of the Amorites to destroy us. 28 Where can we go up? Our brethren have made our hearts melt, saying, “The people are bigger and taller than we; the cities are large and fortified to heaven. And besides, we saw the sons of the Anakim there.”’ 29 Then I said to you, ‘Do not be shocked, nor fear them. 30 The Lord your God who goes before you will Himself fight on your behalf, [q]just as He did for you in Egypt before your eyes, 31 and in the wilderness where you saw how the Lord your God carried you, just as a man carries his son, in all the way which you have walked until you came to this place.’ 32 But [r]for all this, you did not trust the Lord your God, 33 who goes before you on your way, to seek out a place for you to encamp, in fire by night and cloud by day, to show you the way in which you should go.

34 “Then the Lord heard the sound of your words, and He was angry and took an oath, saying, 35 ‘Not one of these men, this evil generation, shall see the good land which I swore to give your fathers, 36 except Caleb the son of Jephunneh; he shall see it, and to him and to his sons I will give the land on which he has set foot, because he has followed the Lord fully.’ 37 The Lord was angry with me also on your account, saying, ‘Not even you shall enter there. 38 Joshua the son of Nun, who stands before you, he shall enter there; encourage him, for he will cause Israel to inherit it. 39 Moreover, your little ones who you said would become a prey, and your sons, who this day have no knowledge of good or evil, shall enter there, and I will give it to them and they shall possess it. 40 But as for you, turn around and set out for the wilderness by the way to the [s]Red Sea.’

41 “Then you said to me, ‘We have sinned against the Lord; we will indeed go up and fight, just as the Lord our God commanded us.’ And every man of you girded on his weapons of war, and regarded it as easy to go up into the hill country. 42 And the Lord said to me, ‘Say to them, “Do not go up nor fight, for I am not among you; otherwise you will be [t]defeated before your enemies.”’ 43 So I spoke to you, but you would not listen. Instead you rebelled against the [u]command of the Lord, and acted presumptuously and went up into the hill country. 44 The Amorites who [v]lived in that hill country came out against you and chased you as bees do, and crushed you from Seir to Hormah. 45 Then you returned and wept before the Lord; but the Lord did not listen to your voice nor give ear to you. 46 So you remained in Kadesh many days, [w]the days that you spent there.

Notas al pie

  1. Deuteronomy 1:1 Perhaps Red Sea
  2. Deuteronomy 1:4 Lit smitten
  3. Deuteronomy 1:4 So with ancient versions; M.T. omits and
  4. Deuteronomy 1:6 Lit dwelt
  5. Deuteronomy 1:7 I.e. South country
  6. Deuteronomy 1:8 Lit seed
  7. Deuteronomy 1:11 Lit spoken to
  8. Deuteronomy 1:13 Lit Give for yourselves
  9. Deuteronomy 1:15 Lit gave
  10. Deuteronomy 1:15 Lit leaders of
  11. Deuteronomy 1:15 Lit leaders of
  12. Deuteronomy 1:15 Lit leaders of
  13. Deuteronomy 1:16 Lit brothers
  14. Deuteronomy 1:16 Lit brother
  15. Deuteronomy 1:17 Lit because of man
  16. Deuteronomy 1:26 Lit mouth
  17. Deuteronomy 1:30 Lit according to all that
  18. Deuteronomy 1:32 Lit in this matter
  19. Deuteronomy 1:40 Lit Sea of Reeds
  20. Deuteronomy 1:42 Lit smitten
  21. Deuteronomy 1:43 Lit mouth
  22. Deuteronomy 1:44 Lit dwelt
  23. Deuteronomy 1:46 Lit as the days

New Serbian Translation

5 Мојсијева 1


1Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави[a] насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.

Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:

„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу[b] и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’

Постављење вођа

У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10 Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11 Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12 Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13 Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’

14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’

15 Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16 У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17 Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18 У то време сам вам заповедио све што имате да чините.

Послање ухода

19 Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20 Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21 Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’

22 Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’

23 Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24 Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25 Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’

Побуна против Господа

26 Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28 Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’

29 Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30 Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31 У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’

32 Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33 који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.

34 Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36 осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

37 Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38 Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39 А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40 Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

41 Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.

42 Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’

43 Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44 Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45 Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46 Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.

Notas al pie

  1. 1,1 Арава, или пољана, пустињска равница.
  2. 1,7 Сефела.