Daniel en Babilonia
1En el año tercero del reinado del rey Joacim de Judá, el rey Nabucodonosor de Babilonia vino a Jerusalén y la sitió. 2El Señor permitió que Joacim cayera en manos de Nabucodonosor. Junto con él, cayeron en sus manos algunos de los utensilios del Templo de Dios, los cuales Nabucodonosor se llevó a Sinar1:2 Sinar. Es decir, Babilonia. y puso en el tesoro del templo de sus dioses.
3Además, el rey ordenó a Aspenaz, jefe de los oficiales1:3 oficiales. Alt. eunucos. de su corte, que llevara a su presencia a algunos de los israelitas pertenecientes a la familia real y a la nobleza. 4Debían ser jóvenes apuestos y sin ningún defecto físico, que tuvieran aptitudes para aprender de todo y que actuaran con sensatez; jóvenes sabios y aptos para el servicio en el palacio real, a los cuales Aspenaz debía enseñarles la lengua y la literatura de los babilonios.1:4 Lit. caldeos. 5El rey les asignó raciones diarias de la comida y del vino que se servía en la mesa real. Su preparación habría de durar tres años, después de lo cual entrarían al servicio del rey.
6Entre estos jóvenes se encontraban Daniel, Ananías, Misael y Azarías, que eran de Judá, 7y a los cuales el oficial en jefe les cambió el nombre: a Daniel lo llamó Beltsasar; a Ananías, Sadrac; a Misael, Mesac; y a Azarías, Abednego.
8Pero Daniel decidió no contaminarse con la comida y el vino del rey, así que pidió permiso al oficial en jefe para no contaminarse. 9Y Dios había hecho que se ganara el afecto y la simpatía del oficial en jefe. 10A pesar de eso dijo a Daniel: «Tengo miedo de mi señor el rey, pues fue él quien les asignó la comida y el vino. ¿Qué pasa si los ve más delgados y demacrados que los otros jóvenes de sus edades? Entonces el rey por culpa de ustedes me cortará la cabeza».
11Entonces Daniel habló con el guardia que el oficial en jefe había designado sobre Daniel, Ananías, Misael y Azarías: 12«Por favor, haz con tus siervos una prueba de diez días. Danos de comer solo verduras y de beber solo agua. 13Pasado ese tiempo, compara nuestro semblante con el de los jóvenes que se alimentan con la comida real, y procede a tratarnos de acuerdo con lo que veas en nosotros».
14El guardia aceptó la propuesta y los sometió a una prueba de diez días. 15Al cumplirse el plazo, estos jóvenes se veían más sanos y mejor alimentados que cualquiera de los que participaban de la comida real. 16Así que el guardia les retiró la comida y el vino del rey, en su lugar siguió alimentándolos con verduras.
17A estos cuatro jóvenes Dios los dotó de sabiduría e inteligencia para entender toda clase de literatura y ciencia. Además, Daniel podía entender toda visión y todo sueño.
18Cumplido el plazo fijado por el rey Nabucodonosor, y conforme a sus instrucciones, el oficial en jefe los llevó ante su presencia. 19Luego de hablar el rey con Daniel, Ananías, Misael y Azarías, no encontró a nadie que los igualara, de modo que los cuatro entraron a su servicio. 20El rey los interrogó y, en todos los temas que requerían de sabiduría y discernimiento, los halló diez veces más inteligentes que todos los magos y hechiceros de su reino.
21Fue así como Daniel se quedó en Babilonia hasta el primer año del rey Ciro.
Четири израиљска младића на вавилонском двору
1Треће године Јоакима1,1 605. пре Христа., цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. 2Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.
3Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – 4младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. 5Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.
6Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. 7Старешина дворана им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.
8Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана да му дозволи да се не окаља. 9Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана.
10Старешина дворана рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица мршавија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ 11Данило рече надгледнику кога је старешина дворана поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 12„Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. 13Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“
14Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. 15Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. 16Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.
17Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.
18Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана их је довео пред Навуходоносора. 19Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. 20Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.
21Данило је остао тамо до прве године цара Кира1,21 Кир Велики, тј. Кир II, који је владао од 559. до 530. пре Христа..
