Mateo 5 – MTDS & NSP

Mushuj Testamento Diospaj Shimi

Mateo 5:1-48

Ima shina cajcuna cushi canata huillashcami

(Luc 6:20-23)

1Jesusca, chai tucui gentecunata ricushpaca, urcu quinrimanmi huichiyarca. Chaipi tiyarijpimi, Paipaj yachacujcunaca Paipajman tandanacumurca.

2Chaipimi Jesusca, cashna nishpa yachachi callarirca:

3«Cushicuichij, huajcha shunguhuan Diosta mashcajcuna,

jahua pacha Dios mandacunca cancunapajmi.

4Cushicuichij, cunan huacacujcuna, cancunataca Diosmi cushichinga.

5Cushicuichij, mana jatun tucushcacuna, cancunamanmi Diosca cai pachata cunga.

6Cushicuichij, yaricaihuan, yacunaihuan caj shina allita rurana yuyailla cajcuna,

cancuna yuyacushcataca, Diosca pajtachingatajmi.

7Cushicuichij, shujtajcunata llaquijcuna, cancunatapish Diosca llaquingami.

8Cushicuichij, chuya shunguyujcuna. Cancunami Taita Diosta ricunguichij.

9Cushicuichij, pʼiñanacushcata allichijcuna, cancunatami Taita Diosca: ‘Ñuca huahuacuna’ ninga.

10Cushicuichij, cashcata ruraj cashcamanta, llaquichishca causacujcuna.

Jahua pacha Dios mandanaca cancunapajmi.

11Ñucata catishcamanta cancunata pʼiñashpa, cʼamishpa, imatapish llullashpa llaquichijpipish, cushicuichij. 12Mai jatunta cushicuichij, Diosmi cancunamanca, jahua pachapi jatun allicunata cunga. Cancunapaj ñaupapish, Dios ima nishcata huillajcunataca chashnallatajmi llaquichircacuna.

Cachi shina, luz shinami cana canguichij

(Mar 9:50; Luc 14:34-35)

13Cancunaca cai pachapica, cachi shinami canguichij. Cachi jamllayajpica, ña imahuan mana cachi canaman tigrachipajchu. Imapaj mana valinchu, purijcuna saruchun, ñanpi shitanallami.

14Cancunaca cai pachapica, luz shinami canguichij. Urcu jahuapi tiyaj huasicunaca, mana pacallachu. 15Pipish lamparataca, cajonta urisingashpa, chai ucupi churangapajca, mana japichinchu. Ashtahuanpish huasi ucupi tucui tiyajcunata achijyachichun, jahuamanmi tiyachin. 16Cancunapish, chai shina tucuicunapaj ñaupajpi, luz achijyachij shina alli causaichij. Cancuna chashna allita rurashpa causajta ricushpamari, jahua pachapi caj cancunapaj Yayataca, pipish, ‘Allimari cangui’ ningacuna.

Mandashcata pajtachingapajmi shamurcani

17Ñucataca Mandashcatapish, Dios ima nishcata huillajcuna huillashcatapish anchuchij shamushcataca, ama yuyaichijchu. Anchuchinapaj randica, pajtachingapajmari shamurcani. 18Jahua pacha cai pacha tucuringacamapish, tucui Mandashcacuna pajtacungallami. Shuj puntollapish, shuj shimillapish mana chingaringachu, chashnatajmi canga. 19Chaimanta maijanpish cai mandashcacunapi nishcata ashallatapish anchuchishpa, shujtajcunatapish chashna rurachun yachachijpica, jahua pacha Dios mandacunpica, uchilla nishcami canga. Ashtahuanpish cai mandashcacunapi nishcata rurashpa, shujtajcunapish chaita rurachun yachachijca, jahua pacha Dios mandacunpica, jatun nishcami canga. 20Cancunaman caita huillanimi: Mandashcata yachachijcunatapish, fariseocunatapish yallimi, Dios munashca shinataj, allita rurashpa causana canguichij. Chashna causashpallami, jahua pacha Dios mandacunmanca yaicunguichij.

Pita mana pʼiñanachu canguichij

(Luc 12:57-59)

21Cancunapaj ñaupa yayacunataca: “Ama huañuchingui. Maijanpish huañuchijtaca, juezpajman apashpa jatunta llaquichishca cangami” nircami. Chaitaca uyashcanguichijmi. 22Cunan ñucaca, cancunataca cashnami nini: Pipish maijanta pʼiñajtaca, juezpajman pushashpa jatunta llaquichishca cangami. Pipish maijanta “Upa, muspa” nishpa rimajtaca, tandanacushca mandajcunami juchachishpa, jatunta llaquichinga. Pipish maijanta pʼiñarishpa millai shimicunahuan cʼamijtaca, ucu pacha ninaman cachashca cangami.

23Chaimanta canca, Diosman imata cungapaj altarman apamushpaca, cambaj huauquihuan llaquirinacushcata chaipi yuyaringuichari. 24Chaita yuyarishpaca, Diosman cungapaj apashcata altar ñaupajpi saquishpa, cambaj huauquihuanraj alli tucugringui. Chai huashaca, apashcataca Diosman cunguilla.

25Maijan canta demandashpa juezpajman apajpica, ñanta ricushparaj paihuan alli tucungui. Can mana chashna rurajpica, juezpajman canta chayachijpi, juezca soldadotami canta carcelpi churachun cachanga. 26Canca tucui dibita cutichingacama chaimantaca manataj llujshinguichu, chashnatajmi canga.

Mana huainayanachu

27Cancunaca: “Ama huainayangui” nishcata uyashcanguichijmi. 28Cunan ñucacarin, cancunataca cashnami nini: Maijanpish shujtaj huarmita ricushpa munajca, paipaj shungupi paihuan ñami huainayan.

29Chashna cashcamanta cambaj alli lado ñahui canta juchapi urmachisha nijpica, surcushpa shitai. Canllataj ucu pachapi shitashca canapaj randica, cambaj aichamanta shujllata surcushpa shitanami alli. 30Shinallataj cambaj alli lado maqui millaita rurachisha nijpica, pʼitishpa shitai. Canllataj ucu pachapi shitashca canapaj randica, aichamanta shujllata surcushpa shitanami alli.

Mana shitanacunachu canguichij

(Mat 19:9; Mar 10:11-12; Luc 16:18)

31Ñaupaca cancunaca: “Maijanpish huarmita shitashpaca, firmata cuchunlla” nishcatami uyashcanguichij. 32Ashtahuanpish cunan ñucaca cashnami nini: Maijan cusapish huarmita manapish huainayajpi, yanga juchachishpa shitajpi, shujtaj cusata japijpica, paimi huarmitaca huainayachin. Shinallataj maijan cʼaripish, chai cusa shitashca huarmihuan caźarajca, huainayanmi.

Diospaj shutita ama yanga rimanguichij

33Shinallataj ñaupa yayacunataca: “Mandaj Diosmanca, manapish pajtachingapajca ama, ‘Caita chaita rurashatajmi’ ningui. Paipaj imata rurana tucushpaca, pajtachinatajmi cangui” nishcatami uyashcanguichij. 34Cunan ñucaca, cancunataca cashnami nini: Imamantapish ‘Jahua pachita’ nishpa, ama rimaichijchu. Jahua pachaca, Taita Diospaj jatun tiyanami. 35Imamantapish ‘Cai pacha’ nishpapish, ama yanga rimaichijchu. Cai pachaca, Diospaj chaqui sarunami. ‘Jerusalén’ nishpapish, ama yanga rimaichijchu. Jerusalenca, Jatun Mandajpaj pueblomari. 36‘Ñucatajchari imapish tucusha’ nishpapish, ama yanga rimaichijchu. Cancunaca, uma ajchata shujllatapish yurajta yanata mana rurai tucunguichijchu. 37Imatapish “ari” nina cajpica, “ari” ninguichij. “Mana” nina cajpica, “mana” ninguichij. Diablomi imatapish yallihuan mirachishpa rimana yuyaita cun.

Pʼiñajcunatapish cʼuyanguichij

(Luc 6:27-36)

38Ñaupaca: “Maijan pʼiñarishpa ñahuita surcujpica, paitapish ñahuita surcunami. Quiruta surcujpica, paitapish quiruta surcunami” nishcatami uyashcanguichij. 39Ashtahuanpish cunan ñucaca, cashnami nini: Maijan canta ima mana allita rurajpipish, mana cʼariyanachu cangui. Maijan canta alli lado quijadospi huajtajpica, caishuj ladopipish huajtachilla. 40Maijan cambaj ponchota quichusha nishpa demandajpica, camiźatapish cushpa cachailla. 41Maijan, ‘Caita shuj kilometrocama apai’ nijpica, ishqui kilometrocamapish apanguilla. 42Pi imata mañajpica, cunguilla. Pi ‘Imata mañachi’ nijpica mañachinguilla, ama mitsanguichu.

43Ñaupaca: “Cambaj alli rijsishcacunallata cʼuyangui, canta pʼiñajcunataca pʼiñangui” nishcatami uyashcanguichij. 44Ashtahuanpish cunan ñucaca, cashnami nini: Cancunata pʼiñajcunatapish cʼuyanguichij. Cancunata llaqui tucushca cachun nijcunatapish bendicianguichij. Cancunata cʼamijcunamantapish, llaquichijcunamantapish Diosta mañanguichij. 45Cancuna chashna allita rurashpami, jahua pachapi caj cancunapaj Yayapaj huahuacunataj canguichij. Paica allicunamanpish, mana allicunamanpish intita cunllami, shinallataj cashcata rurajcunamanpish mana cashcata rurajcunamanpish tamyata cachanllami. 46Cancunata cʼuyajcunallata cʼuyashpaca, ima allita mana japinguichijchu. Impuestota japijcunapish, cʼuyajcunataca cʼuyanllatajmi. 47Cancunaca, huauquicunallata ‘Sumaj causaita charipai’ nishpaca, ima allita mana ruranguichijchu. Chashna ruranataca, Diosta mana caźujcunapish ruranllatajmi. 48Jahua pachapi caj cancunapaj Yaya ima shinami alli, shinallataj cancunapish alli caichij.

New Serbian Translation

Матеј 5:1-48

Исусова Проповед на гори

Блаженства

1Када је Исус видео мноштво света, попео се на гору, и пошто је сео, приступише му његови ученици. 2Исус поче да их поучава, говорећи:

3„Блажени су сиромашни духом,

јер је њихово Царство небеско.

4Блажени су жалосни,

јер ће примити утеху.

5Блажени су кротки,

јер ће им се дати земља у наследство.

6Блажени су гладни и жедни праведности,

јер ће се наситити.

7Блажени су милостиви,

јер ће им се Бог смиловати.

8Блажени су чисти срцем,

јер ће они Бога гледати.

9Блажени су миротворци,

јер ће их Бог назвати својим синовима.

10Блажени су прогнани због праведности,

јер је њихово Царство небеско.

11Блажени сте кад вас буду вређали и прогонили и када вас због мене лажно оптуже приписујући вам свако зло. 12Радујте се и кличите, велика је награда ваша на небесима; тако су прогонили и пророке пре вас.

Со земље и светлост света

13Ви сте со земље. Али ако со обљутави, чиме ће повратити сланоћу? Неће више ваљати ни за шта, осим да се избаци и да је људи изгазе.

14Ви сте светлост свету. Не може се сакрити град који стоји на брду. 15И нико не пали светиљку и ставља је под мерицу, него на свећњак, па светли свима у кући. 16Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да би они, видећи ваша добра дела, прославили Оца вашег који је на небесима.

Исус тумачи Мојсијев Закон

17Немојте мислити да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да укинем, него да испуним. 18Заиста вам кажем: све док трају небо и земља, ни најмање слово, ни једна цртица неће нестати из Закона док се све не испуни. 19Али, ако неко прогласи неважећом једну од ових најмањих заповеди, и тако научи друге људе, најмањим ће се назвати у Царству небеском. А ко изврши и томе научи друге људе, великим ће се назвати у Царству небеском. 20Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде већа од праведности зналаца Светог писма и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.

Исус поучава о гневу

21Чули сте да је речено старима: ’Не убиј! Свако ко убије, одговараће за то пред судом.’ 22А ја вам кажем да ће свако ко се гневи на свог брата, одговарати пред судом. А ко каже свом брату ’шупљоглавче’, одговараће за то пред Великим већем, а ко каже брату ’будало’, одговараће за то у огњу пакленом.

23Ако донесеш жртвени дар на жртвеник и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, 24остави свој дар пред жртвеником, те иди и измири се прво са својим братом, па онда дођи и принеси свој жртвени дар.

25Гледај да се брзо нагодиш са својим зајмодавцем који те води на суд. Учини то док си још с њим на путу, да те зајмодавац не би предао судији, а судија службенику, па ћеш бити бачен у тамницу. 26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи динар.

Прељуба

27Чули сте да је речено: ’Не чини прељубе!’ 28А ја вам кажем да свако ко гледа жену са пожудом, већ је учинио прељубу с њом у своме срцу. 29Ако те твоје око наводи на грех, ископај га и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао. 30И ако те твоја десна рука наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да један уд буде мртав за тебе, него да са целим телом будеш бачен у пакао.

О разводу брака

31Такође је речено и ово: ’Ако се неко разведе од жене, нека јој да потврду о разводу.’ 32А ја вам кажем: сваки ко се разведе од своје жене, осим у случају да је затечена у блуду, наводи је да чини прељубу, и сваки ко се ожени разведеном, чини прељубу.

О заклињању

33И ово сте чули да је речено вашим прецима: ’Не куни се криво, него изврши оно што си се Господу заклео.’ 34А ја вам кажем: не куните се никако, ни небом, јер је престо Божији, 35ни земљом, јер је она подножје његовим ногама, ни Јерусалимом, јер је то град великог Цара. 36Не куни се ни својом сопственом главом, јер не можеш ни једну длаку на глави учинити белом или црном. 37Само реците ’да’ када нешто тврдите, и ’не’ када нешто поричете. Што је више од овога, од Злога је.

О освети

38Чули сте да је речено: ’Око за око и зуб за зуб.’ 39А ја вам кажем: не супротстављајте се злом човеку, него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. 40Ако неко хоће да иде на суд с тобом да би ти узео кошуљу, дај му и огртач. 41Ако те неко натера да идеш једну миљу с њим, иди с њиме и две. 42Дај ономе који тражи од тебе, и не окрећи се од онога који хоће да позајми од тебе.

Љубав према непријатељима

43Чули сте да је речено: ’Воли ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.’ 44А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 45Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 46Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити од Бога? Не чине ли то исто и порезници? 47Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 48Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.