Mushuj Testamento Diospaj Shimi

Mateo 19

‘Ama shitanacuchun’ yachachishcami

1Chashna yachachishca q'uipami Jesusca, Galileamantaca Jordán yacu ch'imbanij Judeapi caj llajtacunaman rirca. Pai chaiman chayajpi achcacuna catijpimi, Jesusca ungushcacunata alliyachirca.

Huaquin Fariseocuna Jesuspajman shamushpaca, juchachingaraicumi:

–Mandashcapica, shuj huarmi imapi mana alli cajpica, paipaj cusaca, ¿shitachunlla ninchu?– nishpa tapurcacuna.

Jesusca, cashnami cutichirca:

–Diosca, callaripi tucuita rurashpaca, “C'arita huarmitami rurarca” nishcataca, ¿manachu Dios Quillcachishcapica ricushcanguichij? Diosca caitapishmi nirca: “Chaimantami c'arica yaya mamamanta ch'icanyashpa, paipaj huarmihuan tandanacushpa causanga. Caźarashpaca c'aripish, huarmipish shuj aichallami tucun” nircami. Chashnaca cusandij huarmindijca shujllami, mana ishquichu. Taita Dios chashna tandachishcataca, runaca ama ch'icanyachichun nishcami– nircami.

Chashna nijpimi fariseocunaca, cashna nircacuna:

–Shinashpaca, ¿ima nishpataj Moisesca maijanpish huarmita shitasha nishpaca, firmata cuchun nircari?– nishpami tapurcacuna.

Paicuna chashna nijpimi, Jesusca cashna nirca:

–Cancunallataj rumi shungu cashcamantami Moisesca, huarmita shitangapajca, firmata cuchunlla nirca. Callaripica, mana chashnachu carca. Shina cajpipish ñucaca cashnami nini: Maijanpish paipaj huarmi, manapish huainayajpi shitashpa shujtajhuan caźarajca, huainayanmi. Shinallataj cusa shitashca huarmihuan maijan caźarajpish, huainayanmi– nircami.

10 Jesús chashna nijpimi, Paipaj yachacujcunaca:

–Caźarashcacuna mana shitanacunalla cajpica, mana caźarashpa causanami ashtahuan alli canman– nircacuna.

11 Chashna nijpi Jesusca, cashnami nirca:

–Caitaca, mana tucuicuna chasquipajchu. Ashtahuanpish chashna canata Dios piman cushca cajpica, chaicunallami chasqui tucun. 12 Maijan c'aricunaca, huacharipachamantami capashca shina huacharin. Maijancunaca capashca cashcamantami, mana caźarai tucun. Cutin maijancunaca, jahua pacha Dios mandashcata rurasha nishpami, mana caźarancuna. Chashna cai tucunata chasqui tucuipaj cajcunaca chasquichijlla– nircami.

Jesusca huahuacunatami bendiciashca

13 Chai q'uipami, huahuacunapaj jahuapi maquita churashpa Diosta mañachun, maijan huahuacunataca Jesuspajman pushamurcacuna. Chai pushamujcunataca, yachacujcunami sinchita rimashpa jarcarcacuna.

14 Chaita ricushpami, Jesusca cashna nirca:

–Huahuacuna ñucapajman shamuchun saquichij, ama jarcaichijchu. Jahua pacha Dios mandacunca, chashnacunapajmi– nircami.

15 Jesusca, huahuacunapaj jahuapi maquita churashca q'uipaca, chaimanta rircallami.

Charij mosomi Jesushuan parlashca

16 Ñapish shuj moso Jesuspajman shamushpaca:

–Alli Yachachij, ¿huiñai causaita charingapajca, imalla allitataj rurana cani?– nishpa tapurca.

17 Shina tapujpimi, Jesusca cashna nirca:

–¿Ima nishpataj ñucataca alli ningui? Shujllami allica tiyan, Paica Taita Diosmi. Can huiñai causaita charisha nishpaca, Dios mandashcacunata rurangui– nircami.

18 Chashna nijpi chai mosoca:

–Shinashpaca, ¿maijan mandashcacunatataj rurana cani?– nijpimi, Jesusca cashna nirca:

–Ama huañuchingui, ama huainayangui, ama shuhuangui, ama pita llullashpa juchachingui. 19 Cambaj yaya mamata c'uyangui. Shujtajcunatapish can quiquinta c'uyarij shinallataj c'uyangui– nircami.

20 Chashna nijpi chai mosoca, cashnami nirca:

–Cai can nishcacunataca, huambramantapachamari tucuita rurashcani. ¿Ima shujtajtachu ashtahuan ruranaraj cani?– nircami.

21 Shina nijpimi, Jesusca cashna nirca:

–Shinashpaca, tucuita pajtachishataj nishpaca, tucui can charishcacunata c'atushpa, huajchacunaman cugri. Chashna rurashpaca jahua pachapica, achcatami charingui. Chai q'uipaca, ñucata catilla– nircami.

22 Shina nijpica chai mosoca, pai charishcacuna achca cashcamantaca, anchata nanarishpa, llaquilla rircallami.

23 Chai moso chashna rijpica Jesusca, Paipaj yachacujcunataca cashnami nirca:

–Jahua pacha Dios mandacunmanca, achcata charijcunaca mana jahualla yaicungachu, chaica chashnatajmi. 24 Caitapish huillanimi: Achcata charijcuna Dios mandacunman yaicunaca, shuj camellota auja rinrinpi pasachisha nicushcatapish yalli sinchimari– nircami.

25 Chashna nijpi Jesuspaj yachacujcunaca, achcata mancharishpami:

–Shinashpaca, ¿pitaj quishpiri tucungari?– ninacurca.

26 Chashna ninacucujpi Jesusca, paicunapaj ñahuita ricurashpami:

–Runacunaca, pipish quiquinllatajca mana quishpiri tucunchu. Ashtahuanpish Taita Diosca, tucuitamari rurai tucun– nirca.

27 Chashna nijpi Pedroca, cashnami nirca:

–Riqui, ñucanchijca canta catingaraicumari tucuita saquishcanchij. Chaimantaca, ¿imatataj charishun?– nircami.

28 Shina nijpi Jesusca, cashnami nirca:

–Dios tucuita mushujyachi punllami, Runa Aichayuj ñucaca achij nicuj sumaj tiyarinapi tiyarisha. Chai punllami ñucata catij cancunaca, chunga ishqui tiyarinapi tiyarishpa, chunga ishqui aillu israelcunata mandanguichij, chashnatajmi canga. 29 Maijanpish ñucata catingaraicu paipaj huasita, huauquicunata, panicunata yaya mamata, huarmita, huahuacunata, allpacunata saquishpaca, patsaj cutihuan yallitami japinga, huiñai causaitapish chasquingami. 30 Shina cajpipish achcacunami puntapi cajcunaca huashayangacuna, ashtahuanpish q'uipalla cajcunami, puntapi cangacuna.

New Serbian Translation

Матеј 19

Исус долази у сукоб са верским вођама

О разводу

1Када је Исус завршио ове беседе, напустио је Галилеју и дошао у област Јудеје, с друге стране Јордана. Пратило га је велико мноштво народа. Он је онда излечио болесне у народу.

Тада му приступише неки фарисеји с намером да га искушају. Рекоше му: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене из било каквог разлога?“ Исус одговори: „Зар нисте читали да је Створитељ у почетку створио мушко и женско?“ Уз то је рекао: „Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело. Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“ А они му рекоше: „Зашто је онда Мојсије заповедио да муж да̂ својој жени потврду о разводу брака када се од ње разводи?“

Исус им одговори: „Мојсије вам је због тврдоће вашег срца допустио да се разводите од својих жена. Ипак, у почетку није било овако. А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене, осим због њеног блуда, и ожени се другом, тај чини прељубу.“ 10 Тада му рекоше његови ученици: „Ако тако стоје ствари између мужа и жене, онда је боље не женити се.“ 11 Исус им одговори: „Не могу то сви разумети, него само они којима је дано. 12 Има, наиме, неспособних за брак, јер су рођени са телесном маном. Има, опет, и таквих који су неспособни за брак, јер су их људи осакатили. А има и таквих који су сами себе лишили брачног живота, због Царства небеског. Ко може да прихвати, нека прихвати.“

Исус благосиља децу

13 Тада су му довели децу да би положио руке на њих и помолио се за њих, али су им ученици бранили. 14 Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!“ 15 Исус положи руке на њих па оде оданде.

Богати младић

16 Уто му приступи неки човек и рече: „Учитељу, какво добро треба да чиним да бих имао вечни живот?“ 17 Исус му одговори: „Зашто ме питаш шта је добро? Само је Један добар. Ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.“

18 Човек га упита: „А које?“ Исус му одговори: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, 19 поштуј свога оца и мајку, и воли ближњега свога као самога себе.“ 20 Младић му рече: „Све сам то извршавао. Шта ми још недостаје?“

21 Исус му одговори: „Ако хоћеш да будеш савршен, онда иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

22 Када је то младић чуо, отишао је жалостан, јер је имао велики иметак.

23 Исус рече својим ученицима: „Заиста вам кажем да је богаташу тешко ући у Царство небеско! 24 Још вам кажем да је лакше камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

25 Када су ученици чули ово, запањише се и рекоше: „Ко се онда може спасти?“

26 Исус их погледа па им рече: „За људе је ово немогуће, али је за Бога све могуће.“

27 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом. Шта ћемо, дакле, добити за то?“

28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем: долази дан свеопште обнове када ће Син Човечији сести на престо своје славе. Тада ћете ви који ме следите и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. 29 И свако ко због мене остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве, примиће стоструко и баштиниће вечни живот. 30 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.