Fariseocunami señalta ricuchichun mañashcacuna
(Mar 8:11-13; Luc 12:54-56)
1Fariseocunapish, saduceocunapish Jesús ima mana allita nijpica, juchachishun nishpami shamurcacuna. Chaimantami Jahua pachamanta shamushcata ricungapaj, ima señalta ricuchichun mañarcacuna.
2Chaita mañajpica, Jesusca cashnami nirca: «Cancunaca chishiman puca pʼuyu tiyajpica: “Cayaca alli punllami canga” ninguichijmi. 3Cutin tutamantaman yana pʼuyu tiyajpica: “Cunan punllaca tamyangami” ninguichijmi. ¡Mishqui shimi, jayaj shungu runacuna! Cancunaca jahuapi pʼuyuta ricushpa, ima shina punlla cana cashcataca yachanguichijmi. Ashtahuanpish cunan ima señalcunata ricushpapish, ima punllacunapi cashcataca mana yachanguichijchu. 4Cai millai, huainayaj runacunamari shuj señalta ricuchichun mañancuna. Paicuna ricushun nishcataca, manataj ricungacunachu. Dios ima nishcata huillaj Jonás shina tucushcallatami ricungacuna» nircami.
Shina nishpaca, Jesusca paicunamanta chʼicanyashpa rircallami.
Fariseocuna yachachishcaca levadura shinami
(Mar 8:14-21)
5Jesuspaj yachacujcunaca, tandata apamunatami cungashpa cuchata chʼimbashca carca. 6Chai punllatajmi Jesusca, Paipaj yachacujcunataca:
—Uyaichij, fariseocunapaj, saduceocunapaj levadurataca, pajta chasquinguichijman— nirca.
7Jesús chashna nijpimi, yachacujcunaca:
—Tandata mana apamujpimari, chashna nij yuyachin— ninacurca.
8Chashna ninacucujta yachashpami, Jesusca cashna nirca:
—¿‘Tandata mana apamushcanchijca’ nicunguichijraj shiná? Manarajmari ñucataca tucui shunguhuan cringuichijchu. 9¿Manarajchu yuyaita japinguichij imatagari? Pichca tandata, pichca huaranga runacunaman ñuca carashcataca, ¿manachu yuyaringuichij? Puchushcata mashna canasta jundata tandashcallatapish yuyarichigari. 10Shinallataj chuscu huaranga runacunaman canchis tandata ñuca carashcata yuyarichigari. ¿Chaipipish mashna canasta junda puchushcatapish yuyarichigari? 11¿Ima nishpataj chaitaca mana entendinguichij? Tandata mana apamushcamantaca mana chashna nircanichu. Fariseocunapaj, saduceocunapaj levadurata ama japinguichij nicunimari— nircami.
12Jesús chashna nijpimi, yachacujcunaca yuyaita japircacuna. Jesusca, tandata rurana levaduramantaca mana rimashcachu carca. Ashtahuanpish fariseocuna saduceocuna yachachishcata ama catichunmi nicushca carca.
Pedromi Jesustaca ‘Quishpichij Cristomi cangui’ nishca
(Mar 8:27-30; Luc 9:18-21)
13Filipopaj nishca Cesarea pueblo cʼuchu llajtacunaman ñanta ricushpami, Jesusca paipaj yachacujcunataca:
—Runa Aichayuj ñucamanta gentecuna parlanacushpaca, ¿pi cashcatataj nincuna?— nishpa tapurca.
14Yachacujcunaca, cashnami nircacuna:
—Shujcunaca, ‘Bautiźaj Juanmi’ nincunami. Shujtajcunaca, ‘Dios ima nishcata huillaj Eliasmi’ nincunami. Cutin maijancunaca, ‘Dios ima nishcata huillaj Jeremiasmi, mana cashpaca Dios ima nishcata maijan huillajmi canga’ nincunami— nircacunami.
15Chashna nijpi Jesusca:
—Cutin cancunaca ñucataca, ¿pi cashcatataj yuyanguichigari?— nirca.
16Chashna nijpi Simón Pedroca:
—Quiquinca causaj Diospaj Churi, Quishpichij Cristomari cangui— nircami.
17Shina nijpimi, Jesusca cashna nirca:
—Jonaspaj churi Simón, canca cushicunami cangui. Canca, mana pi runa yuyachijpi, chashna nishcanguichu. Ashtahuanpish jahua pachapi caj ñuca Yayami chai yuyaitaca cushca. 18Ñucapish cantaca, Pedro ninimi. Cai rumipimi ñucata crij tandanacushcacunataca, huasichij shina mirachisha. Paicunataca, Hadespaj pungucunapish mana millpui tucungachu. 19Canmanca, jahua pacha Dios mandacunman gentecunata yaicuchina llavetami cuni. Can cai pachapi imata huatajpica, jahua pachapipish huatashcami canga. Cai pachapi imatapish can cacharijpica, jahua pachapipish cacharishcami canga— nircami.
20Shina nishca qʼuipami Jesusca, Paipaj yachacujcunataca:
—Ñucataca, Quishpichij Cristo Jesús cashcata, pajta piman huillanguichijman— nirca.
‘Ñucataca huañuchingacunami’ nishcami
(Mar 8:31–9:1; Luc 9:22-27)
21Chashna nishcapachamantami Jesusca, Paipaj yachacujcunaman cashna nishpa huillai callarirca:
—Ñucaca, Jerusalenmanca rinamari cani. Chaipimi ñucataca, cunaj yuyajcunapish, curacunata mandajcunapish, Mandashcata yachachijcunapish jatunta llaquichishpa huañuchingacuna. Huañuchijpipish, quimsa punllapica causarishami— nircami.
22Jesús chashna nijpimi, Pedroca Paillata chʼicanchishpa:
—Apunchij Jesús, chaitatajca Dios ama munachun. ¿Ima nishpataj chashna tucunataca ninguiari?— nishpa jarcarca.
23Chashna nijpica Jesusca, tigrarishcahuanmi Pedrotaca cashna nirca:
—¡Anchui caimanta, Satanás! Ñucataca pandachisha nicunguimari. Taita Dios imata rurasha nishcataca mana yachanguichu. Runacuna yuyashcallatami yuyacungui— nircami.
24Chai qʼuipaca Jesusca, Paipaj yachacujcunataca, cashnami nirca:
—Maijanpish ñucata catisha nishpaca, chacatashca huañunata yachashpapish, ama quiquinta llaquichijchu. Cruzta japishpa ñucata catichijlla. 25Yuyarichij, maijanpish quiquin causaita llaquijca chingaringami. Maijanpish ñucata catingaraicu, quiquin causaita mana llaquijca, quishpiringami. 26Maijanpish cai pachapi tucui imalla tiyajcunata charij tucushpapish, quiquin almata chingachishpaca, ¿ima allitaj cangari? Chingachishca huashaca, quiquin almata quishpichingapaj, imata mana cui tucungachu. 27Runa Aichayuj ñucaca, ñuca angelcunahuan, ñuca Yaya sumajyachishca shamushpaca, tucuicunamanmi, quiquin imata rurashca shina cusha. 28Maijan caipi cajcunaca, Runa Aichayuj ñuca mandangapaj shamungacama manaraj huañungacunachu. Paicunami quiquin ñahuihuan ricungacuna. Chashnatajmi canga— nircami.
Захтев за знаком
1Неком приликом приступе Исусу фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да знак с неба. 2Исус им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ 3А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. 4Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.
Фарисејски и садукејски квасац
5Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. 6Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“
7А они су расправљали међу собом говорећи: „Ово је рекао, јер нисмо понели хлеб.“
8Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? 9Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 10А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 11Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ 12Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.
Петар изјављује да Исус јесте Христос
13Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“
14Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“
15Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“
16Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“
17А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. 18А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. 19Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ 20Тада је Исус заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.
Исус наговештава своју смрт и васкрсење
21Од тада је Исус почео да обзнањује својим ученицима да треба да иде у Јерусалим и много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана. 22Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева: „Боже сачувај, Господе! То се теби неће догодити!“ 23Исус се окрете и рече Петру: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми замка на путу, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
24Онда Исус рече својим ученицима: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 25Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 26Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? Или, шта човек може дати у замену за свој живот? 27Уистину, доћи ће Син Човечији у слави свога Оца и са анђелима његовим, те ће сваком узвратити по његовим делима. 28Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Сина Човечијег да долази са својим Царством.“
