Bautiźaj Juanta huañuchishcata parlashcami
(Mar 6:14-29; Luc 9:7-9)
1Chai punllacunami, Galilea llajtata mandaj Herodesca, Jesús imallata rurashcata uyarca. 2Chaimantami Herodesca, paipaj servijcunataca cashna nirca:
—Chai runaca, Bautiźaj Juanmari canga. Paimari huañushcacunapaj chaupimanta causarimushpa, milagrocunata ruracunga— nircami.
3Juantaca, Herodías huarmi nishcata uyashpami, Herodesca cadenahuan huatashpa carcelpi churachishca carca. Chai Herodiasca, Herodespaj huauqui Felipepaj huarmimi carca. 4Juanca, Herodesta:
—Chai huarmihuan pushanacushpa causanaca, mandashcapi ricujpica mana allichu— nishcamantami, carcelpi carca.
5Herodesca Juantaca huañuchisha yuyarcami. Shina cashpapish, tucuicunami Juantaca, ‘Dios ima nishcata huillajmi’ nijcuna carca. Chaimanta paicunata manchashpa mana huañuchirca. 6Herodesca, pai huacharishca punlla pajtajpimi fiestata ruracurca. Chaipi cajcunapaj ñaupajpimi, Herodiaspaj ushushica bailarca. Pai bailacujtaca, Herodesca achcatami ricunachirca. 7Chaimantami Herodesca, chai solterataca:
—Canmanca imata mañajpipish cushallami, mana llullanichu, cushatajmi— nirca.
8Shina nijpi chai solteraca, mama yachachishcamantami Herodestaca:
—Bautiźaj Juanpaj umata platopi cuhuai— nirca.
9Jatun mandaj Herodes chaita uyashpaca, anchatami llaquirirca. Llaquiricushpapish, chaipi cajcunapaj ñaupajpi: “Mana llullanichu, imata mañajpipish cushatajmi” nishcamantami, pai nishcata ama pʼaquingapaj, chaita cuchun mandarca. 10Chaimantami Juanpaj umataca, carcelpi pʼitimuchun cacharca. 11Juanpaj umata pʼitishpa platopi apamushpaca, chai solteramanmi curca. Chaitaca, paipaj mamamanmi curca.
12Chashna huañuchijpimi Juanpaj yachacujcuna shamushpaca, paipaj cuerpota apashpa pambagrircacuna. Chaimantaca, imalla tucushcatami Jesusman huillagrircacuna.
Jesusca pichca huaranga runacunamanmi carashca
(Mar 6:30-44; Luc 9:10-17; Juan 6:1-13)
13Juanta huañuchishcata yachashpami Jesusca, pi mana causan shitashcaman Pailla shuj barcopi rirca. Chaita yachashpaca gentecunaca, cutintajmi achcacuna pueblocunamanta llujshishpa, chaquillahuan Jesuspajman rircacuna. 14Jesusca barcomanta llujshicushpa, chai tucui gentecunata ricushpa llaquishpami, mashnalla ungushcacunataca alliyachirca. 15Ña tutayamugrijpimi, Jesuspaj yachacujcuna shamushpaca:
—Cai shitashcapi canchijca, ñamari tutayamunpish, tucuicuna micunata randigrichun pueblocunaman cachaiari— nircacuna.
16Shina nijpi Jesusca:
—¿Imapajtaj ringari? Cancunallataj caraichijlla— nircami.
17Shina nijpimi yachacujcunaca:
—Cai pichca tanda, ishqui chalhuallatamari charinchij— nircacuna.
18Chashna nijpi Jesusca:
—Shinashpaca chaita apamuichij— nirca.
19Gentecunataca tucuicunatami, qʼuihua pambapi tiyarichun mandarca. Chai qʼuipaca chai pichca tandata, ishqui chalhuata japishpami, jahua pachata huichilla ricushpa, Diosta pagui nirca. Chai huashaca chai tandata chaupishpa chaupishpami, yachacujcunaman curca. Paicunami tucui chaipi cajcunaman cararcacuna. 20Chai tucui gentecunami mana nijta micurcacuna. Puchushcataca, chunga ishqui canasta jundatami yachacujcunaca tandarca. 21Micujcunaca cʼaricunallami pichca huaranga carca. Huarmicunata, huambracunataca mana yuparcacunachu.
Yacu jahuatami Jesusca purishca
(Mar 6:45-56; Juan 6:15-21)
22Chaicunaman carashca qʼuipami Jesusca, paipaj yachacujcunataca ‘Barcopi cucha chʼimbanijman ñaupacuichij’ nishpa cacharca. Jesusca, chai tucui gentecunata ‘Cayacamachij’ ningapajmi saquirirca. 23Paicunata ‘Cayacama’ nishpa urcuman huichiyashpaca, tutacamami pailla chaipi Diosta mañarca. 24Yachacujcunaca, ñami chaupi cuchata barcopi ricurca. Ñaupajmanta achca huaira shamushpami, yacuta caiman chaiman cuyuchijpi, yacuca barcopi huajtaricurca. 25Ñapish pacarimuitaca, Jesusca yacu jahuata purishpami, paicunapajman cʼuchuyarca. 26Yacu jahuata shamucujta ricushpaca, yachacujcunaca achcata chujchushpa mancharishpami:
—¡Ayamari shamucun!— nishpa caparircacuna.
27Paicuna chashna caparicujpimi, Jesusca:
—Upalla caichij, ñucamari cani. ¡Ama mancharichijchu!— nirca.
28Chashna nijpi Pedroca:
—Apunchij Jesús canllataj cashpaca, yacu jahuata cambajman shamuchun ñucata cayai— nircami.
29Shina nijpi Jesusca:
—Shamui— nijpi Pedroca, barcomanta llujshishpa, yacu jahuata Jesuspajman puri callarirca.
30Shina cashpapish achca huaira shamujpimi, Pedroca mancharca. Chaimantaca, yacupi huashicui callarishpami:
—¡Apunchij Jesús, quishpichihuaiari!— nishpa caparirca.
31Shina caparijpi Jesusca, Pedrota utca maquimanta japishpami:
—¿Ima nishpataj manchangui? ¡Ñucata tucui shunguhuan cringuimanca!— nirca.
32Paicuna ña barcoman yaicujpica, huairaca casijlla tucurcallami. 33Chaimantami barcopi cajcunaca, Jesuspajman cʼuchuyashpa:
—Canca, Diospaj Churitajmari cashcangui— nishpa adorarcacuna.
34Ña cuchata chʼimbashpaca, Genesaret llajtamanmi chayarcacuna. 35Chaipi causajcuna Jesusta rijsishpaca, tucui chai muyundij llajtapimi huashan huashan huillanacurcacuna. Chaimantami, tucui ungushcacunata Jesuspajman apamurcacuna. 36Tucui ungushcacunami Jesustaca: “Cambaj churana filollapipish tuparipachun saquihuai” nircacuna. Pipish Jesuspaj churanata tuparijca, alliyarcallami.
Смрт Јована Крститеља
1У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 10Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
Исус храни пет хиљада људи
13Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
Исус хода по води
22Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
