Pi cachajpi shamushcatami Jesusta tapushcacuna
(Mat 21:23-27; Mar 11:27-33)
1Jesús shuj punlla Diospaj huasipi, alli huillaita huillashpa yachachicujpimi, curacunata mandajcunapish, Mandashcata yachachijcunapish, cunaj yuyajcunapish chayarcacuna. 2Paicunaca:
—¿Pitaj caicunataca rurachicun? ¿Pitaj Cantaca cashna rurachun cacharca?— nishpa tapurcacuna.
3Shina nijpi Jesusca, cashnami nirca:
—Ñucapish cancunata shuj shimillata tapusha. Chaitaca cutichinami canguichij. 4Bautiźaj Juan bautiźachunca, ¿Dioschu, mana cashpaca runacunallachu cachashca canga?— nircami.
5Chashna nijpi, paicunapura parlanacushpaca cashnami nircacuna:
—¿Ima nishuntaj? “Juantaca Diosmi cachashca” nijpica, shinashpaca: “¿Ima nishpataj pai huillashcataca mana crircanguichij?” ningami. 6“Runacunallami cachashca” nijpipish, tucuicunami Juantaca, Dios cachashca huillaj cashcata crincuna. Chashna nijpica, ñucanchijtaca rumicunahuan shitashpamari huañuchingacuna— ninacurcacunami.
7Chashna ninacushpaca:
—Imatajshiari, pi cachashca cashcata mana yachanchijchu— nircacunami.
8Chashna nijpimi, Jesusca:
—Shinashpaca, Ñucapish pi mandajpi cashna rurashcataca mana huillashachu— nircami.
Chacarerocunahuan chʼimbapurashpa yuyachishca parlomi
(Mat 21:33-44; Mar 12:1-11)
9Chashna nishca qʼuipami, Jesusca tucui chaipi cajcunamanca yuyachij cai parlota, cashna parlarca:
—Shuj runaca, uvas chagrata tarpushpami, shuj chacarerocunaman mingashpa unaicama rirca. 10Uvasta pallana punllacuna ña chayamujpica, chai chagrayujca pai japina cashcata chaupimuchunmi paipaj servijcunataca, chagrajcunapajman cacharca. Ashtahuanpish chagracuj runacunaca chagrayuj cachashca runacuna chayamujpica, macashpa, chushaj maquitami tigrachishpa cacharcacuna. 11Chai huashaca chagrayujca, cutinmi shujtaj servijta cacharca. Chai runatapish macashpa, pinganayajta rimashpami, chushaj maquillatataj tigrachishpa cacharcacuna. 12Chashna rurajpipish, cutinllatajmi shujtaj servijta cacharca. Ashtahuanpish chagrajcunaca, chai runatapish chugrichishpami, allpamanta llujshichishpa cacharcacuna.
13Tucui chaicunata cachashca qʼuipaca, chagrayujca: “¿Imatataj rurashachu, imamí? Ñuca cʼuyashca churitatajca manchangacunapishchari” nishpami, paita cacharca. 14Paita ricushpacarin chai runacunaca, caishuj chaishujmi: “Riquichij, churitamari cachashca. Paimari cai allpataca japinga. Ñucanchij chaihuan saquiringapaj, paitaca huañuchishunchij” ninacurcacunami. 15Chashna ninacushpaca, uvas chagramanta llujshichishpami huañuchircacuna. Allpayuj shamushpaca, chai huañuchijcunataca, ¿imatashi ruranga? 16Pai shamushpaca, chai runacunataca huañuchishpa, allpatapish shujtajcunamanmari cunga— nircami.
Jesús chashna nijta uyashpaca, mancharishpami:
—¡Ñucanchij chashna tucuchunca, Dios ama munachun!— nircacuna.
17Chashna nijpipish Jesusca, paicunapaj ñahuitataj ricushpami, cashna nirca:
—Dios Quillcachishcapica, ¿ima nishpataj cashna nishcata yuyanguichij?
“Huasita rurajcuna mana alli nishpa shitashca Rumillatajmi,
huasichingapaj callari esquinapi churana Rumi tucushca” ninmi.
18Maijanpish chai Rumipi urmashpaca, pʼaquiringami. Chai Rumi maijanpaj jahuapi urmashpacarin, ñutungami— nircami.
‘Impuestotaca cunallami’ nishcami
(Mat 21:45-46; 22:15-22; Mar 12:12-17)
19Pushaj curacunapish, Mandashcata yachachijcunapish paicunaman uyachishpalla chai yuyachij parlota Jesús parlashcata yachashpami pʼiñarishpa, chai punllallataj japishpa huañuchinata yuyarcacuna. Chashna yuyashpapish shujtajcunata manchashcamantaca, imata mana rurarcacunachu. 20Chaimantami imapipish pandachina yuyaihuan paicunaca, imatapish alli shunguhuan tapuj shina tapuchun, shuj runacunata cacharcacuna. Imapi pandarijpica chaita juchachishpa, llajtata mandajpaj maquipi churangapajmi chashna catirarcacuna. 21Chai runacunaca, cashnami tapurcacuna:
—Yachachij, canca imata nishpapish, yachachishpapish mana pandaringuichu. Mana pipaj ñahuita ricushpalla yachachinguichu. Ashtahuanpish Taita Dios munashca shina, alli causachunmi alli yachachingui. 22Mandashcapica, ¿Cesarman impuestota cuchunlla, ninchu?— nishpami tapurca.
23Ashtahuanpish mana alli yuyaihuan tapushcata yachashpami, Jesusca cashna nirca:
—¿Ñucataca ima nishpataj pandachisha ninguichij? 24Cullquita ricuchichij. ¿Pipaj ñahuitaj, pipaj shutitaj tiyacun?— nijpica:
—Cesarpaj ñahuimi— nircacuna.
25Chashna nijpi:
—Shinashpaca Cesarpaj cashcataca, Cesarman cuichij. Diospaj cashcataca, Diosman cuichigari— nircami.
26Chashna tucuicunapaj ñaupajpi imata tapushpapish, imata mana juchachi tucurcacunachu. Imatapish tapushcata alli huillajpica, achcata mancharishpami upalla carcacuna.
Saduceocunami causarinamanta Jesusta tapushca
(Mat 22:23-33; Mar 12:18-27)
27Huañushcacuna causarinata mana crij, maijan saduceocuna Jesuspajman chayamushpaca, cashnami tapurcacuna:
28—Yachachij, Moisés ñucanchijman quillcashcapica: “Caźarashca shuj runa manaraj huahuayuj tucushpa huañungachari. Saquirishca huarmihuanca, paipaj huauquillataj caźarashpa, huauquipaj randi pai huahuacunayuj tucuchun” nishcami. 29Ñucanchij llajtapica, canchis huauquindijmi tiyarca. Chai canchis huauquindijcunamanta punta huauqui caźarashpaca, manaraj huahuayuj tucushpami huañurca. 30Chashna huañujpica, qʼuipa huauquimi chai huarmihuan caźararca. Paipish manaraj huahuayuj tucushpami huañurca. 31Chaipish huañujpica, ashtahuan qʼuipa huauquimi, chai huarmillahuantaj caźararca. Paipish manaraj huahuayuj tucushpallatajmi huañurca. Chashnami canchis huauquindijtaj chai huarmihuan caźarashpaca, mana huahuayuj tucushpa huañurcacuna. 32Tucuicunapaj catica, chai huarmipish huañurcami. 33Chashna canchis huauquindijpaj huarmi cashcamantaca, huañushcacuna causarimui punllapica, ¿maijanpaj huarmishi canga?— nircacunami.
34Chashna nijpimi, Jesusca cashna nirca:
—Cunan cai causaillapimi cʼaripish, huarmipish caźarancuna. 35Ashtahuanpish huañushcacuna causari punllapica, jahua pachaman rina cajcuna causarishpaca, mana caźarangacunachu, mana caźarachingachu. 36Picunaca, Diospaj huahuacuna cashcamanta, causarishpaca mana cutin huañungacunachu. Angelcuna shinamari canga. 37Illu huañushcacuna causarinamantaca, Moisespish yachachishcatajmari. Rupacuj casha yuramanta Taita Dios rimashcata parlashpaca, Mandaj Diostaca: ‘Abrahampaj, Isaacpaj, Jacobopaj Dios’ ninmari. 38Pai nishca shinaca, Taita Diosca mana huañushcacunapaj Dioschu, causacujcunapaj Diosmari. Paipaj ñaupajpica, tucuicuna causajcunamari— nircami.
39Chashna nijpica Mandashcata yachachij maijancunaca, Jesustaca:
—Yachachij, allitamari ningui— nircacunami.
40Chaimantaca, ña mana imata ashtahuan tapui tucurcacunachu.
¿Cristotaca pipaj Churi cashcatataj yuyanguichij?
(Mat 22:41-46; Mar 12:35-37)
41Jesusllatajmi paicunataca, cashna tapurca:
—¿Ima nishpataj Cristotaca, ‘Davidpaj Churimi’ nincuna? 42Davidllatajmari, Salmos Libropica:
“Mandaj Diosca, Ñuca Aputaca:
‘Ñuca alli ladopi tiyacuilla,
43Canta pʼiñajcunata cambaj chaqui sarunapi Ñuca churangacama’ ” nishca.
44Davidllataj Cristotaca: ‘Ñuca Apu’ nijpica, ¿ima shinataj Cristoca Davidpaj Churi cangari?— nircami.
Mandashcata yachachijcunatami Jesusca sinchita juchachishca
(Mat 23:1-36; Mar 12:38-40; Luc 11:37-54)
45Tucui chaipi cajcuna uyacujpimi, Jesusca Paipaj yachacujcunata cashna nirca:
46—Pajta cancunapish Mandashcata yachachijcuna shina rurasha ninguichijman. Paicunaca, pambata pʼichacuj churanata churarishcami purinata munancuna. Plazacunapi pi tupajpipish, paicunata manchaihuan alabaduchunmi munancuna. Maipi ima jatun micuicunapipish, tandanacuna huasicunapipish punta alli tiyarinapi tiyarinamantaca huañucuncunami. 47Viuda huarmicunapaj huasicunata quichushpa millpujcunami. Chashna rurashpaca, alli ricurij tucungapajmi unaita Diostaca mañaj tucuncuna. Chashna rurajcuna cashcamantaca, paicunatami shujtajcunata yalli jatunta llaquichinga— nircami.
Порекло Исусове власти
1Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5Они су умовали међу собом и говорили:
„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
9Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15Тако га избацише изван винограда и убише.
Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“
Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони’?
18Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24„Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.
25Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О васкрсењу мртвих
27Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30Тако и други. 31И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32На крају умре и жена. 33Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35Али они које Бог удостоји васкрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37Па и Мојсије је показао да мртви васкрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46„Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
