Corneliomi Pedrota cayaj cachashca
1Cesareapica, Cornelio shuti shuj soldadomi causarca. Paica Italiano nishca patsaj soldadocunata mandajmi carca. 2Cornelioca, paipaj huasi ucupuracunandij Diosta yuyarij, Taita Diosta manchaj, Diosta mañarashpa causajcunami carca. Israelcunapajpish achca allicunatami rurajcuna carca. 3Shuj punllaca, quimsa horas chaupi chishitami, Dios cachashca shuj angelca, ñapish muscuipi shina paiman ricurishpa:
—¡Cornelio!— nirca.
4Chashna nijpi Cornelioca, manchaihuan chujchushpa, chai angelta ricurashpaca:
—Apu, ¿imatataj nihuangui?— nircami. Chashna nijpi angelca, cashnami nirca:
—Can imalla mañashcatamari Taita Dios uyashca. Can tucui imalla cushcatapish Diosca ricushcami. 5Jopemanta Pedro nishca Simonta cunantaj pushanaman cachai. 6Paica, carata cʼacushpa ñutujllata ruraj Simonpaj huasipimi poźacun. Chai huasica, mama cucha cʼuchupimi. Pai shamushpami, can imalla rurana cashcataca huillanga— nircami.
7Ña chai ángel rijpica, Cornelioca cullqui jahua paita servij ishqui runacunatapish, Diosta yuyarij, pai alli cʼuyashca soldadotapishmi cayarca. 8Chai quimsa runacunatami, tucui imalla ricushcata parlashpa, Jopeman cacharca.
Pedromi mana micuna animalcunata muscuipi shina ricushca
9Cayandij punllaca chai runacunaca, ñallami Jopeman chayagricurcacuna. Ña chaupi punlla shina cajpimi, Pedroca pai poźacun huasi jahuaman huichiyashpa, Diosta mañacurca. 10Huasiyujca micunata yanucurcami. Pedroca achcata yaricachishpa, ima micunata micuiman yuyacushpami, muscucuj shina ricui callarirca. 11Jahua pacha pascarijtami ricurca. Chaipica, chuscu puntapi huatashca, shuj jatun linso shinami paipajman uriyamurca. 12Chai jatun linsopica, chaqui maquihuan purijcuna, huijsahuan llucashpa purijcuna, pajarocunapishmi ricurirca. 13Chaicunata ricucujpimi:
—Pedro, jatari, caicunata huañuchishpa micui— nishpa rimashcata uyarca.
14Shina nijpi Pedroca: —Mana, Apu Jesús, ñucaca mana micuna mapacunataca, manataj imata micushcanichu— nircami. 15Shina nijpipish chai Rimajllatajmi, cutinllataj:
—Taita Dios chuyayachishcataca, ama ‘Mapami’ nichu— nirca.
16Chai jatun linsoca, quimsa cutinmi chashna ricurirca. Chai huashaca, cutin jahua pachallamantaj tigrarcallami. 17Chaita ricushpaca, Pedroca: “¿Caica imatashi nisha nin?” nishpami yuyacurca. Pai chashna yuyacujpitajmi, Cornelio cachashca runacunaca, tapucushpalla, ñapish Simonpaj huasi punguman chayarcacuna. 18Paicuna chayashpaca: “¿Pedro nishca Simonca caipichu?” nishpami tapurcacuna.
19Chai muscuipi shina ricushcata Pedro yuyacujpirajmi, Diospaj Espirituca cashna nirca: «Riqui, quimsa runacunami cantaca mashcacun. 20Jatari, uriyashpa paicunahuan ri. Rina, mana rinata ama yuyacuichu. Paicunataca, ñucallatajmi caiman cacharcani» nircami.
21Chashna nijpi Pedroca, Cornelio cachashca runacunapajman uriyashpami:
—Ñucamari cancuna mashcacushca runa cani. ¿Imatachari nipanguichij?— nirca.
22Chashna nijpi paicunaca, cashnami nircacuna:
—Ñucanchijca, patsaj soldadocunata mandaj Cornelio cachajpimi shamunchij. Paica alli runami, Taita Diosta manchajmi. Tucui Judiocunami paitaca, ‘Allimi’ nincuna. Jucha illaj ángel paiman ricurishpamari, quiquinta paipaj huasiman cayaj cachashpa, quiquin imalla huillashcata uyachun nishca carca— nircacunami.
23Shina nijpi Pedroca, pai poźacun huasiman yaicuchishpami, chai tutaca chaipi pacarichirca.
Pedroca Corneliopaj huasimanmi rishca
Cayandij punlla Pedro ricujpica, Jopepi causacuj maijan crijcunapish paicunahuanmi rircacuna.
24Cati punllami, Cesareaman chayarcacuna. Cornelioca, paipaj huasi ucupuracunatapish, paihuan alli apanacujcunatapish tandachishpami shuyacushca carca. 25Corneliopaj huasiman Pedro chayajpica, paica tupanaman llujshishpami, Pedropaj ñaupajpi, pambacama cumurishpa, alli nirca. 26Ashtahuanpish Pedroca:
—Shayari, ñucapish can shinallataj runallamari cani— nishpami jatarichirca.
27Shina nishpa parlanacuihuan huasi ucuman yaicushpaca, achcacuna tandanacushcatami ricurca. 28Chaipimi Pedroca, paicunataca cashna nirca:
—Ñucanchij judiocunata Mandashcapica, mana ñucanchijpura runacunahuanca ama tandanacuchun ninmi. Paicunapaj huasimanpish ama yaicuchun ninmi. Chaitaca cancunallataj allimi yachanguichij. Ñucanchij judiocunaca cancunataca, yanga runacunalla cashcata yuyajcuna cajpimi, Taita Diosca, ‘Paicunapish mana mapachu’ nishpa huillarca. 29Chaimantami, can cachashca runacuna pushanaman chayajpica, imata mana nishpa shamurcanilla. ¿Imapajchari cayahuarcanguichij?— nircami.
30Shina nijpi Cornelioca, cashnami nirca:
—Ñami chuscu punlla tucun, ñucaca cunan shinallataj quimsa horas chishitami, cai ñuca huasipi ayunashpa Diosta mañacurcani. Ñuca mañacujpica, lamyacuj churanata churashca runa, ñapish ricurircallami. 31Paimi cashna nirca: “Cornelio, Taita Diosca, can mañashcata uyashcami. Can tucui imalla allicunata rurashcatapish ricushcami. 32Cunanca, Pedro nishca Simonta Jopemanta pushanaman cachai. Paica, carata cʼacushpa ñutujllata ruraj Simonpaj huasipimi poźacun. Chai huasica, mama cucha cʼuchupimi.” 33Chaimantami cantaca, pushanaman cacharcani. Allitaj shamuparcangui. Cunanca, tucuicuna Taita Diospaj ñaupajpimi canchij. Taita Dios canta tucui imallata ñucanchijman huillachun cachashcata huillapailla, uyashun ninchijmari— nircami.
34Shina nijpimi, Pedro huillai callarishpaca, cashna nirca:
—Pi cashpapish Taita Diospaj ñaupajpica, tucuicuna chashnallataj cashcataca, cunanmari alli yachani. 35Mai llajtapipish Diosta manchashpa allita rurajtaca, Diosca alli nijmi cashca. 36Taita Diosca, Paihuan alli tucuna alli huillaita israelcunaman huillachunca, Jesucristotami cacharca. Paica tucuicunata Mandajmari. 37Juan huillashpa bautiźashca qʼuipa, Galileamanta callarishpa, Judeacama tucui imalla tucushcataca cancunallataj alli yachanguichijmi. 38Nazaretpi causaj cashca Jesusmantami yuyachicuni. Paimanca tucuita rurai tucuchunmi, Taita Diosca Paipaj Espirituta curca. Chaimantami Jesusca, diablo llaquichishca tucui gentecunatapish alliyachirca. Taita Dios paihuan cajpimari, Jesusca chashna allicunata rurashpa purirca. 39Jerusalenpipish, tucui Judea llajtapipish, Jesús imalla ruracushcataca, ñucanchij quiquin ñahuihuantajmi ricurcanchij. Chai tucui allita ruracujpipish, Paitaca chacatashpami huañuchircacuna. 40Chashna huañuchijpipish, Taita Diosca, quimsa punllapi causachishpami, paitaca ñucanchijman cutin ricurichunpish saquirca. 41Mana tucuicunamanchu ricurirca. Tucui imalla ricushcata huillachun Taita Dios ñaupaman agllashca ñucanchijllamanmi ricurirca. Huañushcacunapaj chaupimanta Pai causarishca qʼuipami ñucanchijca Paihuan micurcanchij, ubyarcanchij. 42Jesusmi ñucanchijtaca, tucuicunaman alli huillaita huillachun mandarca. Shinallataj causajcunapajpish, huañushcacunapajpish Juez cachun, Paillatataj Taita Dios churashcatapishmi huillachun nirca. 43Dios ima nishcata huillajcunapish, tucuicunami Jesusmanta huillashpaca, ‘Paita tucui crijcunallatami, juchacunata Paimanta perdonanga’ nishpa huillarcacuna— nircami.
44Pedro chashna huillacujpiraj, jucha illaj Espíritu shamushpami, pai huillashcata tucui uyajcunata japirca. 45Pedrohuan shamuj crijcunaca, cʼari charishca aicha punta carata pʼitichishcapurami carca. Chaimantami paicunaca, mana israelcunapipish, jucha illaj Espirituta tallijta ricushpaca, achcata mancharircacuna. 46Shujtaj rimaicunata rimashpa, Taita Diosta alabacujtapish uyashpami, chashna mancharircacuna. Chaimantami, Pedroca cashna nirca:
47—Paicunapish ñucanchij shinallatajmari, jucha illaj Espiritutaca chasquishcacuna. Paicuna ama bautiźarichun yacutacarin, ¿pitaj mitsashunri?— nircami.
48Shina nishpami, Pedroca:
—Apunchij Jesuspaj shutipi paicunata bautiźaichij— nirca.
Chai qʼuipaca, Pedrotaca asha punllacunacamami paicunahuan saquichircacuna.
Петар и Корнелије
1У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3Он је у виђењу, око три сата поподне10,3 На грчком девети час., јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“
4Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“
7Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.
Петрово виђење
9Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“
14„Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“
15Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“
16Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.
Корнелијеви људи код Петра
17Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне10,30 Девети час., молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40али га је Бог васкрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог васкрсења из мртвих. 42Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар упитао:
47„Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
