The Message

Psalm 50

An Asaph Psalm

11-3 The God of gods—it’s God!—speaks out, shouts, “Earth!”
    welcomes the sun in the east,
    farewells the disappearing sun in the west.
From the dazzle of Zion,
    God blazes into view.
Our God makes his entrance,
    he’s not shy in his coming.
Starbursts of fireworks precede him.

4-5 He summons heaven and earth as a jury,
    he’s taking his people to court:
“Round up my saints who swore
    on the Bible their loyalty to me.”

The whole cosmos attests to the fairness of this court,
    that here God is judge.

7-15 “Are you listening, dear people? I’m getting ready to speak;
    Israel, I’m about ready to bring you to trial.
This is God, your God,
    speaking to you.
I don’t find fault with your acts of worship,
    the frequent burnt sacrifices you offer.
But why should I want your blue-ribbon bull,
    or more and more goats from your herds?
Every creature in the forest is mine,
    the wild animals on all the mountains.
I know every mountain bird by name;
    the scampering field mice are my friends.
If I get hungry, do you think I’d tell you?
    All creation and its bounty are mine.
Do you think I feast on venison?
    or drink draughts of goats’ blood?
Spread for me a banquet of praise,
    serve High God a feast of kept promises,
And call for help when you’re in trouble—
    I’ll help you, and you’ll honor me.”

16-21 Next, God calls up the wicked:

“What are you up to, quoting my laws,
    talking like we are good friends?
You never answer the door when I call;
    you treat my words like garbage.
If you find a thief, you make him your buddy;
    adulterers are your friends of choice.
Your mouth drools filth;
    lying is a serious art form with you.
You stab your own brother in the back,
    rip off your little sister.
I kept a quiet patience while you did these things;
    you thought I went along with your game.
I’m calling you on the carpet, now,
    laying your wickedness out in plain sight.

22-23 “Time’s up for playing fast and
    loose with me.
I’m ready to pass sentence,
    and there’s no help in sight!
It’s the praising life that honors me.
    As soon as you set your foot on the Way,
I’ll show you my salvation.”

New Serbian Translation

Псалми 50

Псалам Асафов.

1Господ, Бог Свевишњи, говори,
    дозива земљу од изласка сунца
    па до његовог заласка.
Од Сиона, савршено лепог,
    Бог је заблистао.
Долази наш Бог и ћутати неће;
    пред њим пламен гута,
    око њега бучи непогода.
Он с висина позива небеса,
    а и земљу, да суди свом народу:
„Окупите ми мој верни народ
    што уз жртву савез са мном склопи.“
Небеса јављају његову праведност;
    јер је са̂м Бог судија. Села

„Чуј, мој народе, говорићу,
    о, Израиљу, против тебе сведочићу;
    ја сам Бог, твој Бог јесам.
Не корим те због твојих жртава
    и твојих свеспалница што су стално преда мном.
Не примам бика из твоје штале
    и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
    стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
    припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
    јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
    и пијем ли крв јараца?

14 Жртвуј Богу захвалницу,
    испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
    избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“

16 А зликовцу говори Бог:

„Зашто прописе моје рецитујеш
    и мој савез узимаш у уста?
17 Ти, који мрзиш укор,
    и моје си речи одбацио од себе.
18 Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
    ортачиш с прељубницима.
19 Злу препушташ уста своја,
    језик ти се с клеветом уплео.
20 Седиш и оцрњујеш брата свога,
    сина мајке своје оговараш.
21 Такве ствари си чинио,
    а ја сам ћутао;
    замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
    случај свој ти редом предочити.

22 Размислите о овоме,
    ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
    и неће бити избавитеља.
23 Мене слави ко жртвује захвалницу;
    ко се пута држи
    показаћу му Божије спасење.“