The Message

Psalm 40

A David Psalm

11-3 I waited and waited and waited for God.
    At last he looked; finally he listened.
He lifted me out of the ditch,
    pulled me from deep mud.
He stood me up on a solid rock
    to make sure I wouldn’t slip.
He taught me how to sing the latest God-song,
    a praise-song to our God.
More and more people are seeing this:
    they enter the mystery,
    abandoning themselves to God.

4-5 Blessed are you who give yourselves over to God,
    turn your backs on the world’s “sure thing,”
    ignore what the world worships;
The world’s a huge stockpile
    of God-wonders and God-thoughts.
Nothing and no one
    comes close to you!
I start talking about you, telling what I know,
    and quickly run out of words.
Neither numbers nor words
    account for you.

Doing something for you, bringing something to you—
    that’s not what you’re after.
Being religious, acting pious—
    that’s not what you’re asking for.
You’ve opened my ears
    so I can listen.

7-8 So I answered, “I’m coming.
    I read in your letter what you wrote about me,
And I’m coming to the party
    you’re throwing for me.”
That’s when God’s Word entered my life,
    became part of my very being.

9-10 I’ve preached you to the whole congregation,
    I’ve kept back nothing, God—you know that.
I didn’t keep the news of your ways
    a secret, didn’t keep it to myself.
I told it all, how dependable you are, how thorough.
    I didn’t hold back pieces of love and truth
For myself alone. I told it all,
    let the congregation know the whole story.

11-12 Now God, don’t hold out on me,
    don’t hold back your passion.
Your love and truth
    are all that keeps me together.
When troubles ganged up on me,
    a mob of sins past counting,
I was so swamped by guilt
    I couldn’t see my way clear.
More guilt in my heart than hair on my head,
    so heavy the guilt that my heart gave out.

13-15 Soften up, God, and intervene;
    hurry and get me some help,
So those who are trying to kidnap my soul
    will be embarrassed and lose face,
So anyone who gets a kick out of making me miserable
    will be heckled and disgraced,
So those who pray for my ruin
    will be booed and jeered without mercy.

16-17 But all who are hunting for you—
    oh, let them sing and be happy.
Let those who know what you’re all about
    tell the world you’re great and not quitting.
And me? I’m a mess. I’m nothing and have nothing:
    make something of me.
You can do it; you’ve got what it takes—
    but God, don’t put it off.

New Serbian Translation

Псалми 40

За хоровођу. Псалам Давидов.

1Стрпљиво сам чекао на Господа,
    и он се пригнуо и чуо ми вапај.
Подигао ме је из јаме очаја,
    из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
    и учврстио кораке моје.
У уста ми је ставио нову песму,
    хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
    и поуздати се у Господа.

Благо човеку који се узда у Господа,
    а не окреће се охолима,
    или онима што иду за преваром.
Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
    и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
    којима нема броја.

Жртве и приносе ниси пожелео,
    али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
    и жртвама за грех ниси уживао.
Тада рекох: „Ево, долазим,
    јер је тако написано за мене у свитку.
Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
    Закон је твој у мом срцу.“

Објављујем праведност у великом збору,
    устима својим то не браним, Господе,
    и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
    већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.

11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
    нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
    безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
    па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
    У помоћ ми пожури, Господе!

14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
    они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
    ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
    ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
    сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
    „Велик је Господ!“

17 А ја сам сиромах и убог,
    нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
    О, мој Боже, не оклевај!