The Message

Psalm 18

A David Song, Which He Sang to God After Being Saved from All His Enemies and from Saul

11-2 I love you, God
    you make me strong.
God is bedrock under my feet,
    the castle in which I live,
    my rescuing knight.
My God—the high crag
    where I run for dear life,
    hiding behind the boulders,
    safe in the granite hideout.

I sing to God, the Praise-Lofty,
    and find myself safe and saved.

4-5 The hangman’s noose was tight at my throat;
    devil waters rushed over me.
Hell’s ropes cinched me tight;
    death traps barred every exit.

A hostile world! I call to God,
    I cry to God to help me.
From his palace he hears my call;
    my cry brings me right into his presence—
    a private audience!

7-15 Earth wobbles and lurches;
    huge mountains shake like leaves,
Quake like aspen leaves
    because of his rage.
His nostrils flare, bellowing smoke;
    his mouth spits fire.
Tongues of fire dart in and out;
    he lowers the sky.
He steps down;
    under his feet an abyss opens up.
He’s riding a winged creature,
    swift on wind-wings.
Now he’s wrapped himself
    in a trenchcoat of black-cloud darkness.
But his cloud-brightness bursts through,
    spraying hailstones and fireballs.
Then God thundered out of heaven;
    the High God gave a great shout,
    spraying hailstones and fireballs.
God shoots his arrows—pandemonium!
    He hurls his lightnings—a rout!
The secret sources of ocean are exposed,
    the hidden depths of earth lie uncovered
The moment you roar in protest,
    let loose your hurricane anger.

16-19 But me he caught—reached all the way
    from sky to sea; he pulled me out
Of that ocean of hate, that enemy chaos,
    the void in which I was drowning.
They hit me when I was down,
    but God stuck by me.
He stood me up on a wide-open field;
    I stood there saved—surprised to be loved!

20-24 God made my life complete
    when I placed all the pieces before him.
When I got my act together,
    he gave me a fresh start.
Now I’m alert to God’s ways;
    I don’t take God for granted.
Every day I review the ways he works;
    I try not to miss a trick.
I feel put back together,
    and I’m watching my step.
God rewrote the text of my life
    when I opened the book of my heart to his eyes.

25-27 The good people taste your goodness,
The whole people taste your health,
The true people taste your truth,
The bad ones can’t figure you out.
You take the side of the down-and-out,
But the stuck-up you take down a peg.

28-29 Suddenly, God, you floodlight my life;
    I’m blazing with glory, God’s glory!
I smash the bands of marauders,
    I vault the highest fences.

30 What a God! His road
    stretches straight and smooth.
Every God-direction is road-tested.
    Everyone who runs toward him
Makes it.

31-42 Is there any god like God?
    Are we not at bedrock?
Is not this the God who armed me,
    then aimed me in the right direction?
Now I run like a deer;
    I’m king of the mountain.
He shows me how to fight;
    I can bend a bronze bow!
You protect me with salvation-armor;
    you hold me up with a firm hand,
    caress me with your gentle ways.
You cleared the ground under me
    so my footing was firm.
When I chased my enemies I caught them;
    I didn’t let go till they were dead men.
I nailed them; they were down for good;
    then I walked all over them.
You armed me well for this fight,
    you smashed the upstarts.
You made my enemies turn tail,
    and I wiped out the haters.
They cried “uncle”
    but Uncle didn’t come;
They yelled for God
    and got no for an answer.
I ground them to dust; they gusted in the wind.
    I threw them out, like garbage in the gutter.

43-45 You rescued me from a squabbling people;
    you made me a leader of nations.
People I’d never heard of served me;
    the moment they got wind of me they listened.
The foreign devils gave up; they came
    on their bellies, crawling from their hideouts.

46-48 Live, God! Blessings from my Rock,
    my free and freeing God, towering!
This God set things right for me
    and shut up the people who talked back.
He rescued me from enemy anger,
    he pulled me from the grip of upstarts,
He saved me from the bullies.

49-50 That’s why I’m thanking you, God,
    all over the world.
That’s why I’m singing songs
    that rhyme your name.
God’s king takes the trophy;
    God’s chosen is beloved.
I mean David and all his children—

New Serbian Translation

Псалми 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

1Волим те, Господе, моја снаго.

Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

20 Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

25 Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

30 Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

37 Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

50 Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.