The Message

Psalm 132

A Pilgrim Song

11-5 O God, remember David,
    remember all his troubles!
And remember how he promised God,
    made a vow to the Strong God of Jacob,
“I’m not going home,
    and I’m not going to bed,
I’m not going to sleep,
    not even take time to rest,
Until I find a home for God,
    a house for the Strong God of Jacob.”

6-7 Remember how we got the news in Ephrathah,
    learned all about it at Jaar Meadows?
We shouted, “Let’s go to the shrine dedication!
    Let’s worship at God’s own footstool!”

8-10 Up, God, enjoy your new place of quiet repose,
    you and your mighty covenant ark;
Get your priests all dressed up in justice;
    prompt your worshipers to sing this prayer:
“Honor your servant David;
    don’t disdain your anointed one.”

11-18 God gave David his word,
    he won’t back out on this promise:
“One of your sons
    I will set on your throne;
If your sons stay true to my Covenant
    and learn to live the way I teach them,
Their sons will continue the line—
    always a son to sit on your throne.
Yes—I, God, chose Zion,
    the place I wanted for my shrine;
This will always be my home;
    this is what I want, and I’m here for good.
I’ll shower blessings on the pilgrims who come here,
    and give supper to those who arrive hungry;
I’ll dress my priests in salvation clothes;
    the holy people will sing their hearts out!
Oh, I’ll make the place radiant for David!
    I’ll fill it with light for my anointed!
I’ll dress his enemies in dirty rags,
    but I’ll make his crown sparkle with splendor.”

New Serbian Translation

Псалми 132

Песма поклоничка.

1О, Господе, Давида се сети
    и свих мука његових;
како се Господу заклео
    и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
    на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
    ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
    Пребивалиште Силном Јаковљевом!“

Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
    у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
    Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
    ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
    твоји верни нек радосно кличу.

10 Због Давида, слуге свога,
    не окрећи се од лица свог помазаника.

11 Давиду се истински заклео Господ
    и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
    поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез
    и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
    на престолу твоме.“

13 Да, Господ је Сион изабрао,
    за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка,
    ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно;
    убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике,
    верни ће му подцикивати, клицати.

17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
    светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове,
    а на њему његова ће круна да заблиста!“