Endagaano Enkadde nʼEndagaano Empya

Zabbuli 141

Zabbuli Ya Dawudi.

1Ayi Mukama nkukaabira; oyanguwe okujja gye ndi!
    Owulire eddoboozi lyange, nga nkukoowoola.
Okusaba kwange kubeere ng’ebyakaloosa mu maaso go,
    n’okugolola emikono gyange gy’oli kubeere nga ssaddaaka ey’akawungeezi.

Onkuume, Ayi Mukama, nneme okwasamya akamwa kange,
    era bwe njogera onkomeko.
Okyuse omutima gwange guleme kugoberera kibi,
    n’okwemalira mu bikolwa ebibi;
nneme okwetaba n’abantu abakola ebitali bya butuukirivu,
    wadde okulya ku mmere yaabwe.

Leka omuntu omutuukirivu ankube, kubanga anaaba ankwatiddwa ekisa;
    muleke annenye, ekyo kinaaba ng’amafuta amalungi agafukiddwa ku mutwe gwange;
    sijja kugagaana.
Naye nnaasabanga bulijjo nga sikkiriziganya na babi wadde n’ebikolwa byabwe.
    Abakola ebibi bwe baliweebwayo eri ab’okubasalira omusango,
    olwo ne balyoka bayiga nti ebigambo byange bya mazima.
Balyogera nti, “Ng’omuntu bw’akabala n’akuba amavuunike,
    n’amagumba gaffe bwe galisaasaanyizibwa bwe gatyo mu kamwa k’emagombe.”

Naye nze amaaso ngatadde ku ggwe, Ayi Mukama Katonda;
    mu ggwe mwe neekwese, tondeka nga sirina anambeera!
Nkuuma omponye omutego gwe banteze,
    n’ebitimba by’abo abakola ebitali bya butuukirivu.
10 Ebitimba bye banteze abakola ebibi abo bonna, baleke babigwemu, kyokka nze mpone.

New Serbian Translation

Псалми 141

Псалам Давидов.

1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
    глас ми почуј када те дозивам!
Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
    моје руке подигнуте ко вечерњи принос.

О, Господе, пред уста ми стражу стави,
    чувај врата усана мојих!
Моме срцу не дај злој речи да скрене,
    да се предам злоби са злобним људима;
    не дај да се сладим сластима њиховим.

Нек праведник милошћу удара ме;
    нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
    против злих дела злотвора.

Низ литицу бацише их њихове судије
    што су чуле речи моје,
    јер су милозвучне.
Ко кад неко оре и по земљи рије,
    расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.

А ја теби, о, Господе Боже,
    очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
    душу моју не сатири!
Чувај ме, да ме не зграби замка
    што су ми је поставили
    и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
    а ја нек их прођем!