ئیشایا 37 – KSS & NSP

Kurdi Sorani Standard

ئیشایا 37:1-38

پێشبینی ڕزگاربوونی ئۆرشەلیم

1کاتێک حەزقیای پاشا گوێی لەمە بوو، جلەکانی لەبەر خۆیدا دادڕی و بەرگی لە گوش دروستکراوی پۆشی و چووە ناو پەرستگای یەزدان 2ئینجا ئەلیاقیمی سەرپەرشتیاری کۆشک و شەڤنای خامەی نهێنی و کاهینانی باڵا کە هەموویان جلوبەرگی گوشیان پۆشیبوو ناردیانە لای ئیشایا پێغەمبەری کوڕی ئامۆچ، 3پێیان گوت: «حەزقیا دەڵێت، ئەمڕۆ ڕۆژی تەنگانە و سەرزەنشت و سووکایەتییە، وەک کاتێک کە کۆرپە لە سکی دایکیدا ئامادەیە بێتە دەرەوە، بەڵام دایکەکەی هێزی پاڵدانی نییە بۆ ئەوەی منداڵەکەی ببێت. 4بەڵکو یەزدانی پەروەردگارت گوێی لە قسەکانی فەرماندەی ناوچەکە بێت، کە گەورەکەی، پاشای ئاشور ناردی، تاکو سووکایەتی بە خودای زیندوو بکات. با یەزدانی پەروەردگارت سەرزەنشتی بکات لەسەر ئەو قسانەی یەزدانی پەروەردگارت گوێی لێبوو. ئیتر نوێژ بکە لە پێناوی ئەوانەی ماونەتەوە.»

5کاتێک خزمەتکارەکانی حەزقیای پاشا هاتنە لای ئیشایا، 6ئیشایاش پێی گوتن: «بە گەورەکەتان بڵێن: ”یەزدان ئەمە دەفەرموێت: لەو قسانە مەترسە کە گوێت لێیان بوو، کە خزمەتکارەکانی پاشای ئاشور کفریان بەرامبەر بە من کرد. 7گوێ بگرە! من وای لێ دەکەم هەواڵێک ببیستێت و بگەڕێتەوە خاکەکەی خۆی، لەوێش بە شمشێر لەناوی دەبەم.“»

8کاتێک فەرماندەی ناوچەکە بیستییەوە کە پاشای ئاشور لاخیشی بەجێهێشتووە، کشایەوە، بینی پاشای ئاشور لە دژی لیڤنا دەجەنگێت.

9سەنحێریب دەربارەی تیرهاقای پاشای کوش هەواڵی پێگەیشت کە لە میسرەوە لە دژی ئەو سوپای جوڵاندووە. کاتێک گوێ لەمە بوو، نێردراوی بۆ لای حەزقیا نارد و گوتی: 10«بە حەزقیای پاشای یەهودا بڵێن: ڕێگا مەدە خوداوەندەکەت ئەوەی کە پشتت پێی بەستووە فریوت بدات بەوەی کە دەڵێت: ”ئۆرشەلیم ناکەوێتە دەست پاشای ئاشور.“ 11بە دڵنیاییەوە تۆ خۆت بیستووتە کە پاشاکانی ئاشور چییان بە هەموو خاکەکان کردووە، بە تەواوی لەناویانبردوون. ئایا تۆ دەرباز دەبیت؟ 12ئایا خوداوەندەکانی ئەو نەتەوانە فریای ئەوان کەوتن، ئەو نەتەوانەی باوباپیرانم لەناویانبردن، خوداوەندەکانی گۆزان و حەڕان و ڕەچەف و نەوەی عەدەن ئەوەی لە تێل‌ئەسار بوو؟ 13کوان پاشای حەمات و پاشای ئەرپاد و پاشای شارەکانی سفەرڤەیم، هێنەع و عیڤا؟»

نوێژی حەزقیا

14حەزقیا نامەکەی لە دەستی نێردراوەکان وەرگرت و خوێندییەوە. ئینجا سەرکەوت بۆ پەرستگای یەزدان، لەبەردەم یەزدان ڕایخست. 15حەزقیا نوێژی بۆ یەزدان کرد و گوتی: 16«ئەی یەزدانی سوپاسالار، خودای ئیسرائیل، تۆ لەسەر تەخت لەنێوان کەڕوبەکان دانیشتوویت37‏:16 لەنێوان کەڕوبەکان: جووتێک پەیکەری بوونەوەری ئاسمانی باڵدارە، لە شێوەی ئاژەڵ و مرۆڤدایە، بۆ پارێزگاریکردن لە سندوقی پەیمان دانرابوو، بڕوانە دەرچوون 25‏:22 و عیبرانییەکان 9‏:5‏.‏، تۆ بە تەنها خودای هەموو شانشینەکانی زەویت، تۆ ئاسمان و زەویت دروستکرد. 17ئەی یەزدان، گوێ شل بکە و ببیستە! ئەی یەزدان، چاوەکانت بکەرەوە و ببینە، گوێ لە تەواوی پەیامەکەی سەنحێریب بگرە کە ناردوونی، هەتا سووکایەتی بە خودای زیندوو بکات.

18«ئەی یەزدان، ئەوە ڕاستە کە پاشاکانی ئاشور هەموو ئەو نەتەوانە و خاکەکانیان وێران کردووە. 19خوداوەندەکانیشیان لێ فڕێدانە ناو ئاگرەوە و لەناویانبردن، چونکە ئەوانە خودا نەبوون، بەڵکو تەنها دار و بەرد و دەستکردی مرۆڤ بوون. 20ئێستاش ئەی یەزدانی پەروەردگارمان، لە دەستی ئەو ڕزگارمان بکە، تاکو هەموو شانشینەکانی زەوی بزانن کە بە تەنها تۆ، ئەی یەزدان، خودایت.»

ڕووخاندنی پاشایەتی سەنحێریب

21ئینجا ئیشایای کوڕی ئامۆچ ناردی بۆ لای حەزقیا و گوتی: «یەزدانی پەروەردگاری ئیسرائیل دەفەرموێت: لەبەر ئەوەی نوێژت بۆ کردم سەبارەت بە سەنحێریبی پاشای ئاشور، 22ئەمە ئەو فەرمایشتەیە کە یەزدان لەسەر ئەو فەرموویەتی:

«سییۆنی کچە37‏:22 کچی شاری پایتەخت واتا هەموو گەلی ئەو وڵاتە.‏ پاکیزە37‏:22 پاکیزە: مەبەست لە وڵاتێکە کە داگیر نەکراوە.‏،

بێزت لێ دەکاتەوە و گاڵتەت پێ دەکات.

ئۆرشەلیمی کچ،

کە تۆ هەڵدێیت پێت پێدەکەنێت.

23سووکایەتی و کفرت بە کێ کرد؟

دەنگت بەسەر کێدا بەرز کردەوە و

چاوەکانت بە فیزەوە37‏:23 عیبری: بۆ باڵا.‏ هەڵدەبڕیت؟

لەسەر خودا پیرۆزەکەی ئیسرائیل!

24لەسەر دەستی خزمەتکارەکانت

سووکایەتیت بە پەروەردگار کرد.

هەروەها دەڵێیت:

”بە زۆری گالیسکەکانمەوە

من سەرکەوتمە سەر بەرزایی چیاکان،

هەتا ئەوپەڕی لوبنان.

بەرزترین دار ئورز و

باشترین دار سنەوبەرم بڕییەوە.

چوومە ناو دوورترین بەرزاییەکانی،

ناو چڕی دارستانەکانی.

25من لە خاکی بێگانەکان چەندین بیرم لێدا و

ئاوم لێیان خواردەوە.

هەموو لقەکانی نیلم،

بە بنی پێیەکانم کوێر کردەوە.“

26«ئەی گوێت لێ نەبووە؟

من لەمێژە دیاریم کردووە،

لە ڕۆژگاری کۆنەوە نەخشەم کێشاوە،

ئێستاش دەیهێنمە دی،

کە تۆ بێیت شارە قەڵابەندەکان بڕووخێنیت،

هەتا ببنە وێرانەیەک لە کەڵەکە بەرد.

27دانیشتووانەکانیان بێ دەسەڵاتن،

ڕەنگ زەرد و شەرمەزار بوون،

بوونە گیای کێڵگە،

ڕووەکی سەوز،

گژوگیای سەربان،

هەڵبزڕکاو بەر لەوەی گەشە بکات.

28«بەڵام من هەستان و دانیشتنت و

کاتی هاتوچۆکەت دەزانم،

هەروەها هەڵچوونت لە دژی من.

29لەبەر ئەوەی هەڵچوونت لێم و خۆبەزلزانیت

گەیشتنە گوێم،

قولاپەکەم دەخەمە لووتت و

لغاوەکەم لە لێوەکانت و

بەو ڕێگایەدا دەتنێرمەوە

کە لێوەی هاتوویت.

30«ئەی حەزقیا، ئەمەش نیشانەیە بۆ تۆ:

«ئەم ساڵ دەغڵی خۆڕسک دەخۆن،

ساڵی دووەم ئەوەی لەوەوە بەردەگرێت،

بەڵام لە ساڵی سێیەم دەکێڵن و دەدورنەوە و

مێو دەچێنن و لە بەرەکەی دەخۆن.

31ئەوانەی لە بنەماڵەی یەهودا دەرباز بوون و ماونەتەوە،

جارێکی دیکە لە ژێرەوە ڕەگ دادەکوتن و لە سەرەوەش بەر دەگرن.

32لە ئۆرشەلیمەوە پاشماوەیەک بڵاو دەبنەوە و

دەربازبووانیش لە کێوی سییۆنەوە،

دڵگەرمی یەزدانی سوپاسالار

ئەمە دەکات.

33«لەبەر ئەوە یەزدان لەبارەی پاشای ئاشورەوە ئەمە دەفەرموێت:

«نایەتە ناو ئەم شارەوە و

تیرێکیش بۆ ئەوێ ناهاوێژێت.

بە قەڵغانیشەوە لێی نایەتە پێشەوە و

سەنگەریشی لێ ناگرێت.

34نایەتە ناو ئەم شارەوە،

بەو ڕێگایەدا دەگەڕێتەوە کە پێیدا هاتووە.»

ئەوە فەرمایشتی یەزدانە.

35«بەرگری لەم شارە دەکەم و دەیپارێزم،

لە پێناوی خۆم و لە پێناوی داودی بەندەم.»

36ئیتر فریشتەی یەزدان هات و سەد و هەشتا و پێنج هەزار کەسی لەناو ئۆردوگای ئاشور کوشت، بەیانی زوو کە هەستان بینییان هەموویان لاشەی مردوون. 37ئینجا سەنحێریبی پاشای ئاشور دەستی کێشایەوە و ڕۆیشت، گەڕایەوە و لە نەینەوا مایەوە.

38لەدوای ئەوە، کاتێک سەنحێریب لە پەرستگای نیسرۆخی خوداوەندی کڕنۆشی بردبوو، هەردوو کوڕەکەی، ئەدرەمەلەک و سەرئەچەر، بە شمشێر لێیاندا و ڕایانکرد بۆ خاکی ئارارات. ئیتر ئێسەرحەدۆنی کوڕی لەدوای خۆی بوو بە پاشا.

New Serbian Translation

Књига пророка Исаије 37:1-38

Посланство пророку Исаији

1Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“

5Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“

Повратак великог пехарника

8Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.

9Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“

Други покушај цара Сенахерива

Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10„Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“

Језекијина молитва

14Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15Онда се Језекија овако помолио Господу: 16„Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!

18Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“

Исаијино пророштво

21Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22ово је реч коју је Господ рекао против њега:

Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,

маше главом за тобом ћерка јерусалимска.

23Кога си ружио и вређао?

На кога си гласно викао

и охоли поглед дизао?

На Свеца Израиљева!

24Преко слугу својих вређао си мог Господа.

Рекао си: коњима својим и јахачима многим,

на висине сам се горске успео,

до највиших врхова ливанских.

Посекао сам му највише кедрове

и његове поизбор чемпресе.

Досегао сам му врх најкрајњи,

врт његов у бујној шуми.

25Ископао сам студенце и пио туђе воде,

стопалима својих ногу

исушио сам све потоке египатске.

26Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,

уредио од прадавних дана,

а сада сам то остварио:

у рушевине си претворио утврђене градове.

27Становници њихови

немоћни, испрепадани, постиђени,

били су као растиње у пољу,

као младо зеленило,

као трава по крововима,

што усахне пре него што порасте.

28Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,

и како си против мене беснео.

29Зато што си на мене беснео,

и што ми је твоја обест дошла до ушију,

брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,

у уста ћу ти узде ставити,

и вратити те путем којим си дошао.

Знак за Језекију

30А ово је знак за тебе:

Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,

а догодине оно што никне од тога,

а треће године сеј,

жањи и сади винограде и једи њихов род.

31А преживели из дома Јудиног,

опет ће пустити свој корен у дубину,

и родити своје плодове у висину.

32Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,

и преживели са горе Сиона.

То ће учинити ревност Господа над војскама.’

Пророштво о Асирији

33Зато говори Господ о цару асирском:

’Он неће ући у овај град,

и неће одапети стрелу на њега,

неће са штитом кренути на њега,

нити насипати бедем против њега,

34него ће се вратити путем којим је дошао.

У овај град он ући неће – говори Господ.

35Ја ћу одбранити овај град и избавити га

ради себе и ради мога слуге Давида.’“

Сенахеривов пораз и смрт

36Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.

38И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.