시편 104 – KLB & NSP

Korean Living Bible

시편 104:1-35

창조자 하나님을 찬양하라

1내 영혼아,

여호와를 찬양하라!

여호와 나의 하나님이시여,

주는 아주 위대하셔서

위엄과 영광의 옷을 입으셨습니다.

2주께서 옷을 입듯이

빛을 두르시고

하늘을 천막처럼 치시며

3창공의 물 위에 주의 집을 세우시고

구름을 수레로 이용하시며

바람 날개를 타시고

4바람을 주의 사자로 삼으시고

불꽃을 주의 종으로 삼으셨습니다.

5주께서는 땅의 기초를

굳게 세우셔서

그것이 요동하지 않게 하셨습니다.

6주께서 옷을 입히시듯이

땅을 바다로 덮으셨으므로

물이 산 위로 올라왔습니다.

7주의 책망에 물이 도망하고

우뢰 같은 주의 명령 소리에

물이 달아나

8주께서 정한 곳으로 돌아갔으며

산은 오르고

골짜기는 내려갔습니다.

9주께서 물의 경계를 정하셔서

넘치지 못하게 하시고

다시 돌아와

땅을 덮지 못하게 하셨습니다.

10그가 골짜기에서 샘물이 솟아나와

산 사이로 흐르게 하셔서

11들짐승에게 물을 주시니

들나귀가 갈증을 풀며

12공중의 새들이

물가에 보금자리를 만들고

나뭇가지에서 노래하는구나.

13그가 산에 비를 내리시므로

땅에 열매가 가득하다.

14그는 가축을 위해

풀이 자라게 하시고

사람이 먹을 채소가 자라게 하시며

땅에서 곡식이 나게 하시고

15사람의 마음을

기쁘게 하는 포도주와

사람의 얼굴에

윤기가 흐르게 하는 기름과

사람에게 힘을 주는 식물을 주셨다.

16여호와의 나무들이

물을 충분히 흡수하여 잘 자라니

그가 심은 레바논의 백향목에

17새들이 보금자리를 만들고

황새가 잣나무에 집을 짓는구나.

18높은 산은 들염소가 사는 곳이며

바위산은 너구리의 피난처이다.

19달은 계절을 구분하고

해는 지는 곳을 안다.

20그가 흑암을 보내 밤이 되게 하시니

숲속의 모든 짐승들이

기어나오는구나.

21젊은 사자가 먹이를 찾아

으르렁거리며

하나님께 양식을 구하다가

22해가 돋으면 슬그머니 물러나

굴에 가서 눕고

23사람은 그때 나와 일을 하며

저녁까지 수고한다.

24여호와여, 주는 정말

많은 일을 하셨습니다.

주의 지혜로

그 모든 것을 만드셨으니

땅에는 주의 피조물로

가득 찼습니다.

25크고 넓은 바다가 있고

그 안에는 크고 작은 생물들이

수없이 많으며

26배들이 항해하고

주께서 창조하신 104:26 또는 ‘악어가’바다 괴물이

그 속에서 놉니다.

27이 모든 것들이 주께서 제때에

먹이 주시기를 기다립니다.

28주께서 먹이를 주시면

그들이 그것을 먹고

주께서 손을 펴시면

그들이 좋은 것으로 만족하다가

29주께서 낯을 숨기시면

그들이 두려워하고

주께서 그들의 호흡을

뺏어 가시면

그들은 죽어

본래의 흙으로 돌아갑니다.

30주께서 104:30 또는 ‘호흡을’주의 영을 보내시므로

새로운 생명이 탄생하여

지면을 새롭게 합니다.

31여호와의 영광이

영원히 지속되며

여호와께서 그 행하신 일로

기뻐하시기를 원하노라.

32그가 땅을 보시자 땅이 떨고

산에 접촉하시자

산이 연기를 내는구나.

33내가 일평생 여호와께 노래하며

내가 사는 날 동안

내 하나님을 찬양하리라.

34여호와는

내 기쁨의 원천이시니

그가 나의 이 모든 생각을

기쁘게 여기시기를 원하노라.

35그러나 죄인은 땅에서 소멸되고

다시는 악인이 없기를 바라노라.

내 영혼아, 여호와를 찬양하고

여호와를 찬양하라!

New Serbian Translation

Псалми 104:1-35

Псалам 104

1Благосиљај, душо моја, Господа!

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;

оденут си и сјајем и славом!

2Светлошћу је као плаштом заогрнут,

као шатор простиреш небеса.

3Греде горњих одаја својих у воде полаже,

облаке у кочије своје преже,

на крилима ветра језди.

4Он своје анђеле чини ветровима,

и своје слуге огњеним пламеновима.

5Он је земљу поставио на њене темеље,

у веке векова неће се помаћи.

6Дубинама си је покрио као покривачем,

а воде су јој биле над горама.

7Повлаче се од прекора твога,

одтекле су од тутњаве грома твога –

8када су се горе дигле и долине слегле –

тамо где си им и одредио место;

9не прелазе међу што си им ставио,

вратити се неће да земљу прекрију.

10Ти изворе шаљеш долинама

да потеку међу планинама.

11Они поје сваку пољску зверку

и жеђ гасе дивљим магарцима.

12Небеске се птице крај њих гнезде

и певају у растињу.

13Из горњих одаја својих натапаш горе

и земља је пуна плода дела твојих.

14Ти чиниш да за стоку трава расте,

биље што га човек обрађује,

да би земља уродила хлебом;

15и вино што човеку разгаљује срце,

уље што лице озари

и хлеб што храни човеку срце.

16Господња су стабла наливена,

кедрови што их је усадио на Ливану;

17на њима се птице гнезде,

у чемпресима рода им се скући.

18На високим горама живе дивокозе,

а камењари даманима уточиште дају.

19Он је месец начинио да се мери време,

а и сунце зна када да зађе.

20Ти спушташ таму и ноћ бива,

па измиле све шумске живуљке.

21Лавови за пленом ричу

тражећи од Бога за себе храну.

22Кад сунце заруди

они се окупе у јазбини својој и лежу.

23А човек иде за послом својим

и ради до вечери.

24О, Господе, како је много дела твојих!

Свако си од њих учинио мудро

и твојих је створења пуна земља!

25Ено мора, великог и широких обала,

врве од безбројних створења,

животиња малих и великих;

26По њему бродови броде

и Левијатан104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман. кога си начинио у њему игра.

27Сви они чекају тебе

да им на време даш оно што једу.

28Ти им дајеш

и они то сакупе;

ти отвараш руку своју

и они су сити добра.

29Кад сакријеш лице своје

они се препадну;

кад им узмеш дах, они скапавају

и поново иду у прашину.

30Кад им пошаљеш свој дах они настају;

ти обнављаш лице земље.

31Нек довека буде слава Господња!

Нек делима својим радује се Господ!

32Он у земљу гледа и она се тресе;

он дотиче горе и оне се диме.

33Кроз свој живот певаћу Господу,

док ме има Бога мога прослављаћу!

34Угодне му биле мисли моје,

а ја ћу да се радујем у Господу.

35Нек грешници нестану са земље

и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!