사무엘하 16 – KLB & NSP

Korean Living Bible

사무엘하 16:1-23

다윗과 시바

1다윗이 감람산 마루턱을 조금 지났을 때 므비보셋의 하인인 시바가 두 마리의 나귀에다 빵 200개, 건포도 100송이, 싱싱한 과일 100개, 그리고 포도주 한 가죽 부대를 싣고 뒤쫓아왔다.

2그러자 왕이 시바에게 물었다. “이것이 웬일이냐?” “나귀는 왕의 가족이 타고 빵과 과일은 왕과 함께한 백성이 먹고 포도주는 그들이 광야에서 지칠 때 마시라고 가져왔습니다.”

3“므비보셋은 어디 있느냐?” “예루살렘에 머물러 있습니다. 그는 이스라엘 사람들이 자기 할아버지의 나라를 자기에게 돌려 줄 것이라고 생각하고 있습니다.”

4“그렇다면 그에게 속한 것을 내가 모두 너에게 주겠다.” “16:4 또는 ‘내가 절하나이다’나는 왕의 종입니다. 아무쪼록 내가 왕 앞에서 은총을 입게 하소서.”

다윗을 저주하는 시므이

5다윗과 그의 일행이 바후림에 이르렀을 때 한 사람이 마을에서 나와 그들을 저주했는데 그는 사울의 집안 사람 중 하나인 게라의 아들 시므이라는 자였다.

6그가 다윗과 그의 신하들에게 돌을 던졌으나 왕은 백성들과 경호병들에게 좌우로 싸여 있었다.

7-8시므이는 또 다윗을 보고 저주하였다. “살인자여! 악한이여! 여기서 사라져라! 여호와께서 사울과 그 가족을 죽인 죄를 너에게 갚으셨다. 네가 사울의 왕위를 빼앗았으나 이제 여호와께서 그것을 너의 아들 압살롬에게 주었구나! 너는 사람을 죽인 죄로 이제 벌을 받아 망하게 되었다!”

9이때 스루야의 아들 아비새가 “어째서 왕은 이 죽은 개 같은 녀석이 왕을 저주하도록 내버려 두십니까? 제가 가서 당장 저놈의 목을 베겠습니다” 하였다.

10그러나 왕은 그에게 이렇게 대답하였다. “이건 네가 상관할 일이 아니다. 여호와께서 나를 저주하라고 말씀하셨기 때문에 그가 나를 저주하고 있다면 누가 그에게 ‘네가 어째서 이렇게 하느냐?’ 고 말할 수 있겠느냐?

11내 몸에서 난 아들도 나를 죽이려고 하는데 하물며 이 베냐민 사람이야 말할 게 있겠느냐? 여호와께서 저에게 그렇게 하라고 말씀하신 것이니 내버려 두어라.

12어쩌면 여호와께서 내가 당하는 어려움을 보시고 오늘의 이 저주로 인해서 나를 축복해 주실지도 모른다.”

13그래서 다윗과 그를 따르는 사람들은 아무 말 없이 길을 갔으나 시므이는 비탈길로 계속 따라오면서 여전히 저주하고 돌을 던지며 티끌을 날렸다.

14왕과 그와 함께한 모든 사람들이 16:14 또는 ‘한 곳에’요단에 이르렀을 때 그들은 몹시 지쳐서 그 곳에 잠시 머물러 쉬었다.

아히도벨의 조언

15한편 압살롬과 그의 추종자들은 예루살렘에 들어왔고 아히도벨은 압살롬과 함께 있었다.

16이때 다윗의 친구인 아렉 사람 후새가 즉시 압살롬에게 가서 “대왕 만세! 대왕 만세!” 하고 외치자

17압살롬이 그에게 물었다. “이것이 당신의 친구에 대한 우정이오? 어째서 당신은 친구와 함께 가지 않았소?”

18-19“나는 여호와와 이스라엘 백성이 택한 자를 위해 일하고 그와 함께 있을 것입니다. 내가 전에는 왕의 부친을 도왔으나 이제는 왕을 돕겠습니다.”

20그때 압살롬이 아히도벨에게 “다음에는 내가 무엇을 해야 되겠소?” 하고 묻자

21아히도벨이 이렇게 대답하였다. “왕의 아버지가 궁을 지키기 위해 이 곳에 남겨 둔 후궁들이 있습니다. 왕은 그들과 동침하십시오. 그러면 왕의 부친이 왕을 원수로 여기고 있다는 것을 모든 이스라엘 사람들이 다 알게 될 것이며 왕을 따르는 사람들은 크게 힘을 얻을 것입니다.”

22그래서 압살롬의 추종자들은 압살롬을 위해 궁전 옥상에 천막을 쳐놓았으며 압살롬은 모든 이스라엘 사람들이 보는 데서 자기 아버지의 후궁들과 동침하였다.

23당시 아히도벨의 조언은 마치 하나님의 말씀과도 같아서 다윗은 물론 압살롬도 그의 모든 조언을 그대로 따랐다.

New Serbian Translation

2. Књига Самуилова 16:1-23

Давидови непријатељи

1Кад је Давид мало одмакао од врха, дошао му је у сусрет Сива, Мефивостејев слуга, с паром оседланих магараца, на којима је било две стотине хлебова, стотину грудви сувог грожђа, стотину плодова летњег воћа и мешина вина.

2Цар рече Сиви: „Шта си наумио с овим?“

Сива одговори: „Магарци су да их царев дом јаше, хлеб и летње воће је да их момци једу, а вино је да га пију они који малакшу у пустињи.“

3„А где је син твога господара?“ – упита цар.

Сива одговори: „Ето, он је остао у Јерусалиму, јер каже: ’Данас ће ми дом Израиљев вратити царство мога деде.’“

4Цар на то рече: „Све што припада Мефивостеју сада припада теби.“

„Клањам се – одговори Сива. Само да нађем наклоност у очима свога господара цара.“

Семај проклиње Давида

5Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао. 6Он је бацао камење на цара Давида и на све његове слуге, иако су Давиду, с десна и с лева, били сва војска и сви ратници. 7Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо! 8Господ ти је вратио за сву крв дома Сауловог на чије си се место зацарио. Господ је предао царство у руке твога сина Авесалома. Ето, твоје зло је дошло на тебе, јер си крвник!“

9Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“

10Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“

11Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. 12Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“

13Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега. 14Цар и сав народ с њим су дошли исцрпљени тамо, па су предахнули.

Ахитофелов савет

15А Авесалом је дошао са свим израиљским народом у Јерусалим заједно с Ахитофелом. 16Кад је Хусај Аркијанин, Давидов пријатељ, дошао Авесалому, Хусај је рекао Авесалому: „Живео цар! Живео цар!“

17Авесалом рече Хусају: „Зар је ово оданост твоме пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“

18Хусај одговори Авесалому: „Не, ја сам за онога кога је изабрао Господ, овај народ и сви Израиљци, и с њим ћу и остати. 19Осим тога, коме ћу служити ако не Давидовом сину? Како сам служио твоме оцу, тако ћу служити и теби.“

20Затим Авесалом рече Ахитофелу: „Саветуј шта да радимо.“

21Ахитофел рече Авесалому: „Лези са иночама свога оца, које је оставио да чувају двор. Кад сав Израиљ чује да си постао мрзак своме оцу, охрабриће се све твоје присталице.“

22Тада су на крову разапели шатор за Авесалома, па је Авесалом легао са иночама свога оца на очи свег Израиља.

23У оне дане је сваки савет који је Ахитофел дао био тражен као Божија реч. Зато су и Давид и Авесалом ценили сваки Ахитофелов савет.