민수기 35 – KLB & NSP

Korean Living Bible

민수기 35:1-34

레위인들에게 분배될 성

1여호와께서 여리고 맞은편 요단 강변 모압 평야에서 모세에게 말씀하 셨다.

2“너는 이스라엘 백성에게 명령하여 그들이 분배받을 땅에서 레위인에게 성과 그 주변 들을 주어

3그 성에서 살게 하고 들은 그들이 가축을 기르는 목초지로 쓰게 하라.

4너희가 레위인에게 줄 성 주변 목초지는 성벽으로부터 사방 35:4 원문에는 1,000규빗, 곧 450미터로 되어 있다.900미터 이내의 땅이다.

5성을 중앙에 두고 성 밖으로 동서남북 각각 900미터씩 측량하여 그들의 목초지가 되게 하라.

6“너희는 과실로 사람을 죽인 자가 피신할 수 있는 도피성 6개와 주변에 목초지가 딸린 42개의 성을 레위인에게 주어라.

7너희가 레위인에게 주어야 할 성은 모두 48개의 성이다.

8각 지파가 레위인에게 줄 성의 수는 분배받은 땅의 크기에 따라 결정하여라. 땅을 많이 분배받은 지파는 성을 많이 주고, 땅을 적게 분배받은 지파는 적게 주어라.”

도피성

9-10여호와께서 모세를 통하여 이스라엘 백성에게 이렇게 말씀하셨다. “너희가 요단강을 건너 가나안 땅에 들어가거든

11몇 개의 성을 도피성으로 선정하여 과실로 사람을 죽인 자가 피신할 수 있게 하라.

12그 곳은 살인자가 군중 앞에서 정당한 재판을 받을 때까지 복수하려는 자들에게 죽음을 당하지 않고 피신할 수 있는 곳이다.

13-14이 6개의 도피성 가운데 3개는 요단강 동쪽에, 3개는 가나안 땅에서 선정하여라.

15이 도피성들은 이스라엘 사람뿐 아니라 너희 중에 영주하거나 잠시 머무는 외국인에게도 피신처가 될 것이다. 그러므로 과실로 사람을 죽인 자는 누구든지 이 곳으로 도피할 수 있다.

16-18“만일 어떤 사람이 쇠나 나무로 된 물 건이나 돌로 사람을 쳐죽이면 그는 고의로 사람을 죽인 자이므로 그를 반드시 죽여야 한다.

19죽은 사람을 위해 복수하려는 자가 그 살인자를 만나면 직접 죽여라.

20만일 어떤 사람을 미워하여 밀어 넘어뜨리거나 숨어 있다가 무엇을 던지거나

21앙심을 품고 주먹으로 쳐서 죽이면 그는 고의적으로 사람을 죽인 자이므로 그를 반드시 죽여야 한다. 죽은 사람을 위해 복수하려는 자가 그를 만나면 직접 죽여라.

22“그러나 아무런 악의가 없이 우연히 사람을 밀어 넘어뜨리거나 무엇을 던지거나

23보지 않고 돌을 던져 사람이 죽으면

24백성은 그것이 과실인지 아닌지 결정하여

25과실로 판명되면 그를 복수하려는 사람에게서 구하여 그가 피신하였던 도피성으로 돌려보내라. 그는 대제사장이 죽을 때까지 거기서 살아야 한다.

26만일 그 살인자가 도피성 밖으로 나갔을 경우

27복수자가 그를 도피성 밖에서 만나 죽여도 그것은 살인죄가 되지 않는다.

28이것은 대제사장이 죽을 때까지 도피성에 머물러 있어야 할 사람이 그 곳을 떠났기 때문이다. 그러나 대제사장이 죽은 후에는 그가 자기 고향으로 돌아갈 수 있다.

29이것은 이스라엘 백성이 대대로 지켜야 할 규정이다.

30“고의로 사람을 죽인 살인자는 반드시 처형되어야 하지만 두 사람 이상의 증인이 있어야 한다. 한 사람의 증인으로서는 살인자를 처형할 수가 없다.

31누구든지 살인자로 판정되면 반드시 죽여야 하며 그의 형벌을 벌금으로 대신해서는 안 된다.

32그리고 대제사장이 죽기도 전에 도피성에 피신해 있는 자에게서 돈을 받고 그를 자기 고향으로 돌아가 살게 해서도 안 된다.

33너희는 이런 식으로 너희 땅을 더럽히지 말아라. 살인은 땅을 더럽히므로 살인자를 처형하지 않고는 피로 더럽혀진 그 땅을 깨끗하게 할 수가 없다.

34너희는 너희가 사는 땅, 곧 내가 머무는 땅을 더럽히지 말아라. 나 여호와가 너희 이스라엘 백성 가운데 살고 있다.”

New Serbian Translation

4. Мојсијева 35:1-34

Левитски градови

1Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: 2„Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. 3Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.

4Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката35,4 Око 500 m. удаљени од градског зида, свуда унаоколо. 5Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката35,5 Око 1 km. на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.

Градови-уточишта

6Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. 7Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима 8Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“

9Господ рече Мојсију: 10„Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, 11одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. 12Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. 13Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. 14За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. 15Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.

16Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 17Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 18Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. 19Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. 20Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, 21или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.

22Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, 23или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, 24тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. 25Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.

26Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, 27а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. 28Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.

29Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.

30Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.

31Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.

32Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.

33Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. 34Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“