1Open thy doors, O Lebanon, that the fire may devour thy cedars. 2Howl, fir tree; for the cedar is fallen; because the mighty are spoiled: howl, O ye oaks of Bashan; for the forest of the vintage is come down.11.2 mighty: or, gallants11.2 the forest…: or, the defenced forest
3¶ There is a voice of the howling of the shepherds; for their glory is spoiled: a voice of the roaring of young lions; for the pride of Jordan is spoiled.
4Thus saith the LORD my God; Feed the flock of the slaughter; 5Whose possessors slay them, and hold themselves not guilty: and they that sell them say, Blessed be the LORD; for I am rich: and their own shepherds pity them not. 6For I will no more pity the inhabitants of the land, saith the LORD: but, lo, I will deliver the men every one into his neighbour’s hand, and into the hand of his king: and they shall smite the land, and out of their hand I will not deliver them.11.6 deliver: Heb. make to be found 7And I will feed the flock of slaughter, even you, O poor of the flock. And I took unto me two staves; the one I called Beauty, and the other I called Bands; and I fed the flock.11.7 even…: or, verily the poor11.7 Bands: or, Binders 8Three shepherds also I cut off in one month; and my soul lothed them, and their soul also abhorred me.11.8 lothed…: Heb. was straightened for them 9Then said I, I will not feed you: that that dieth, let it die; and that that is to be cut off, let it be cut off; and let the rest eat every one the flesh of another.11.9 another: Heb. his fellow, or, neighbour
10¶ And I took my staff, even Beauty, and cut it asunder, that I might break my covenant which I had made with all the people. 11And it was broken in that day: and so the poor of the flock that waited upon me knew that it was the word of the LORD.11.11 so…: or, the poor of the flock, etc. certainly knew 12And I said unto them, If ye think good, give me my price; and if not, forbear. So they weighed for my price thirty pieces of silver.11.12 If ye…: Heb. If it be good in your eyes 13And the LORD said unto me, Cast it unto the potter: a goodly price that I was prised at of them. And I took the thirty pieces of silver, and cast them to the potter in the house of the LORD. 14Then I cut asunder mine other staff, even Bands, that I might break the brotherhood between Judah and Israel.11.14 Bands: or, Binders
15¶ And the LORD said unto me, Take unto thee yet the instruments of a foolish shepherd. 16For, lo, I will raise up a shepherd in the land, which shall not visit those that be cut off, neither shall seek the young one, nor heal that that is broken, nor feed that that standeth still: but he shall eat the flesh of the fat, and tear their claws in pieces.11.16 cut off: or, hidden11.16 feed: or, bear 17Woe to the idol shepherd that leaveth the flock! the sword shall be upon his arm, and upon his right eye: his arm shall be clean dried up, and his right eye shall be utterly darkened.
1О, Ливане, врата своја отвори
да прождере огањ твоје кедре!
2Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар.
Та су моћна стабла уништена.
Јадикујте, храстови Васана,
јер је оборена густа шума.
3Ево јаука пастирског ридања
јер је ојађен њихов сјај.
Ево јеке рикања лавића
јер су опустошени јордански честари.
Два пастира
4Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. 5Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. 6Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“
7И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. 8Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. 9Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне којe преживе нека глођу једна другу.“
10Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.
12Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.
13Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.
14Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.
15Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.
17Јао безумном пастиру
који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
Рука му се сасвим осушила,
десно му се око сасвим замутило!“
