King James Version

Song of Solomon 1:1-17

1The song of songs, which is Solomon’s.

2Let him kiss me with the kisses of his mouth: for thy love is better than wine.1.2 thy…: Heb. thy loves 3Because of the savour of thy good ointments thy name is as ointment poured forth, therefore do the virgins love thee. 4Draw me, we will run after thee: the king hath brought me into his chambers: we will be glad and rejoice in thee, we will remember thy love more than wine: the upright love thee.1.4 the upright…: or, they love thee uprightly 5I am black, but comely, O ye daughters of Jerusalem, as the tents of Kedar, as the curtains of Solomon. 6Look not upon me, because I am black, because the sun hath looked upon me: my mother’s children were angry with me; they made me the keeper of the vineyards; but mine own vineyard have I not kept.

7Tell me, O thou whom my soul loveth, where thou feedest, where thou makest thy flock to rest at noon: for why should I be as one that turneth aside by the flocks of thy companions?1.7 as one…: or, as one that is veiled

8¶ If thou know not, O thou fairest among women, go thy way forth by the footsteps of the flock, and feed thy kids beside the shepherds’ tents. 9I have compared thee, O my love, to a company of horses in Pharaoh’s chariots. 10Thy cheeks are comely with rows of jewels, thy neck with chains of gold. 11We will make thee borders of gold with studs of silver.

12¶ While the king sitteth at his table, my spikenard sendeth forth the smell thereof. 13A bundle of myrrh is my wellbeloved unto me; he shall lie all night betwixt my breasts. 14My beloved is unto me as a cluster of camphire in the vineyards of En-gedi.1.14 camphire: or, cypress 15Behold, thou art fair, my love; behold, thou art fair; thou hast doves’ eyes.1.15 my love: or, my companion 16Behold, thou art fair, my beloved, yea, pleasant: also our bed is green. 17The beams of our house are cedar, and our rafters of fir.1.17 rafters: or, galleries

New Serbian Translation

Песма над песмама 1:1-17

1Соломонова песма над песмама.

Она

2Пољупцем усана својих ме пољуби,

јер је твоја љубав боља од вина.

3Мирис је твоје помасти диван,

име је твоје као уље изливено

и зато те воле девојке.

4Поведи ме са собом, побегнимо!

Нек ме цар уведе у одаје своје.

Пријатељице

Радоваћемо се и уживаћемо у теби.

Славићемо твоју љубав више него вино.

Она

Добро је што те оне воле.

5Тамнопута сам али љупка,

ћерке јерусалимске,

као шатори кедарски,

као крила Соломонових шатора.

6Не гледајте ме што сам тамнопута,

јер ме је сунце опалило.

Моја су браћа љута на мене.

Поставили су ме да винограде чувам,

а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.

7Кажи ми, ти кога душа моја воли,

где ти стадо пасе

и где ти у подне пландује?

Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…

међу стадима пријатеља твојих?

Пријатељице

8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,

иди по трагу стада

па напасај козлиће своје

крај пастирских коначишта.

Он

9О, вољена моја, ти си као моја ждребица

међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!

10Лепи су ти образи окићени ланчићима,

а на врату ти огрлице.

11Сковаћемо ти наруквице златне

и украсити сребром.

Она

12Док је цар за столом својим,

мирисом својим мој нард одаје.

13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,

то је мени мој вољени.

14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,

то је мени мој вољени.

Он

15Како ли си лепа, о, вољена моја!

Лепа си, а очи су ти голубице.

Она

16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!

Ево, постеља је наша бујна трава.

Он

17Кедрови су греде куће наше,

а чемпреси рогови крова.