King James Version

Psalm 65

1Praise waiteth for thee, O God, in Sion: and unto thee shall the vow be performed.

O thou that hearest prayer, unto thee shall all flesh come.

Iniquities prevail against me: as for our transgressions, thou shalt purge them away.

Blessed is the man whom thou choosest, and causest to approach unto thee, that he may dwell in thy courts: we shall be satisfied with the goodness of thy house, even of thy holy temple.

By terrible things in righteousness wilt thou answer us, O God of our salvation; who art the confidence of all the ends of the earth, and of them that are afar off upon the sea:

Which by his strength setteth fast the mountains; being girded with power:

Which stilleth the noise of the seas, the noise of their waves, and the tumult of the people.

They also that dwell in the uttermost parts are afraid at thy tokens: thou makest the outgoings of the morning and evening to rejoice.

Thou visitest the earth, and waterest it: thou greatly enrichest it with the river of God, which is full of water: thou preparest them corn, when thou hast so provided for it.

10 Thou waterest the ridges thereof abundantly: thou settlest the furrows thereof: thou makest it soft with showers: thou blessest the springing thereof.

11 Thou crownest the year with thy goodness; and thy paths drop fatness.

12 They drop upon the pastures of the wilderness: and the little hills rejoice on every side.

13 The pastures are clothed with flocks; the valleys also are covered over with corn; they shout for joy, they also sing.

New Serbian Translation

Псалми 65

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.

1Боже, на Сиону те хвала очекује,
    теби дани завет испуњен ће бити.
Теби, што чујеш молитву,
    сваки човек стиже.
Кривице ме надвладаше,
    ти опрости преступе нам наше.
Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
    што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
    од твог светог храма.

Чудесним и праведним делима си нас услишио,
    Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
    и мора далеких.
Ти си снагом својом основао горе,
    силом си се опасао.
Ти стишаваш хук мора,
    хук таласа њихових
    и вреву народа.
Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
    и јутро и вече од радости кличу.

Земљом пролазиш и натапаш је;
    изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
    Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
    орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
    и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
    стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
    весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
    долине се огрћу пшеницом,
    па певају, па још ускликују.