King James Version

Psalm 17

1Hear the right, O Lord, attend unto my cry, give ear unto my prayer, that goeth not out of feigned lips.

Let my sentence come forth from thy presence; let thine eyes behold the things that are equal.

Thou hast proved mine heart; thou hast visited me in the night; thou hast tried me, and shalt find nothing; I am purposed that my mouth shall not transgress.

Concerning the works of men, by the word of thy lips I have kept me from the paths of the destroyer.

Hold up my goings in thy paths, that my footsteps slip not.

I have called upon thee, for thou wilt hear me, O God: incline thine ear unto me, and hear my speech.

Shew thy marvellous lovingkindness, O thou that savest by thy right hand them which put their trust in thee from those that rise up against them.

Keep me as the apple of the eye, hide me under the shadow of thy wings,

From the wicked that oppress me, from my deadly enemies, who compass me about.

10 They are inclosed in their own fat: with their mouth they speak proudly.

11 They have now compassed us in our steps: they have set their eyes bowing down to the earth;

12 Like as a lion that is greedy of his prey, and as it were a young lion lurking in secret places.

13 Arise, O Lord, disappoint him, cast him down: deliver my soul from the wicked, which is thy sword:

14 From men which are thy hand, O Lord, from men of the world, which have their portion in this life, and whose belly thou fillest with thy hid treasure: they are full of children, and leave the rest of their substance to their babes.

15 As for me, I will behold thy face in righteousness: I shall be satisfied, when I awake, with thy likeness.

New Serbian Translation

Псалми 17

Давидова молитва.

1Чуј, Господе, праведности ради,
    окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
    јер на мојим уснама нема преваре.
Нек ми суд с твога лица дође;
    твоје очи честитост нек виде.

Ти си мени испитао срце,
    дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
    али ништа тамо ниси нашао;
    а ја реших да устима не згрешим.
По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
    ја се чувам стаза насилника.
Одржи ми стопе на својим стазама,
    да се моје ноге не оклизну.

Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
    пригни ухо к мени, почуј моје речи.
Покажи милост своју чудесну,
    ти што десницом својом избављаш оне,
    који траже уточиште од својих злотвора.
Чувај ме као зеницу свог ока,
    под сенку ме својих крила склони,
од опаких који ме нападају,
    од душмана што ме опкољују.

10 Срце им је постало бездушно[a],
    а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
    а очи им пажљиво гледају,
    како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
    као млади лав што вреба из потаје.

13 Устани на њих, Господе,
    баци их на колена,
    мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
    од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
    што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
    и за потомство ће им још остати.

15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
    кад се пробудим твога ћу се лика наситити.

Notas al pie

  1. 17,10 Или: Својим салом су опточени – слика отврдлог срца у коме нема сажаљења.