1Therefore, my brethren dearly beloved and longed for, my joy and crown, so stand fast in the Lord, my dearly beloved. 2I beseech Euodias, and beseech Syntyche, that they be of the same mind in the Lord. 3And I intreat thee also, true yokefellow, help those women which laboured with me in the gospel, with Clement also, and with other my fellowlabourers, whose names are in the book of life. 4Rejoice in the Lord alway: and again I say, Rejoice. 5Let your moderation be known unto all men. The Lord is at hand. 6Be careful for nothing; but in every thing by prayer and supplication with thanksgiving let your requests be made known unto God. 7And the peace of God, which passeth all understanding, shall keep your hearts and minds through Christ Jesus. 8Finally, brethren, whatsoever things are true, whatsoever things are honest, whatsoever things are just, whatsoever things are pure, whatsoever things are lovely, whatsoever things are of good report; if there be any virtue, and if there be any praise, think on these things. 9Those things, which ye have both learned, and received, and heard, and seen in me, do: and the God of peace shall be with you.
10But I rejoiced in the Lord greatly, that now at the last your care of me hath flourished again; wherein ye were also careful, but ye lacked opportunity. 11Not that I speak in respect of want: for I have learned, in whatsoever state I am, therewith to be content. 12I know both how to be abased, and I know how to abound: every where and in all things I am instructed both to be full and to be hungry, both to abound and to suffer need. 13I can do all things through Christ which strengtheneth me. 14Notwithstanding ye have well done, that ye did communicate with my affliction. 15Now ye Philippians know also, that in the beginning of the gospel, when I departed from Macedonia, no church communicated with me as concerning giving and receiving, but ye only. 16For even in Thessalonica ye sent once and again unto my necessity. 17Not because I desire a gift: but I desire fruit that may abound to your account. 18But I have all, and abound: I am full, having received of Epaphroditus the things which were sent from you, an odour of a sweet smell, a sacrifice acceptable, wellpleasing to God. 19But my God shall supply all your need according to his riches in glory by Christ Jesus. 20Now unto God and our Father be glory for ever and ever. Amen.
21Salute every saint in Christ Jesus. The brethren which are with me greet you. 22All the saints salute you, chiefly they that are of Caesar’s household. 23The grace of our Lord Jesus Christ be with you all. Amen.
1Зато, браћо моја вољена и жељена, радости моја и венче мој, тако чврсто стојте у Господу, вољени.
2Еводију и Синтиху молим да се слажу у Господу. 3Да, молим и тебе, прави друже, да им помогнеш у томе, јер су ми оне помагале у објављивању Радосне вести, заједно са Климентом и осталим мојим сарадницима. Њихова имена су записана у Књизи живота.
4Увек се радујте у Господу! И поново ћу рећи: радујте се у Господу! 5Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу! 6Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и искањем са захвалношћу изнесите своје молбе Богу, 7и Божији мир који превазилази сваки људски разум сачуваће ваша срца и ваше мисли у Христу Исусу.
8Уосталом, браћо, мислите о свему што је истинито, што је честито, што је праведно, што је чисто, што је љубазно, што је на добром гласу, што је часно, што је хвале вредно. 9Чините оно што сте од мене научили, примили, чули или видели, и Бог мира биће са вама.
Захвалност за помоћ
10Веома се радујем у Господу што је ваша брига за мене поново процвала. Ви сте се и иначе бринули за мене, али нисте имали прилике да то покажете. 11Не кажем ово због оскудице. Ја сам, наиме, научио да будем задовољан у каквим год приликама се нашао. 12Знам и шта је то оскудевати, а знам и шта је обиловати. Припремљен сам за све; могу да будем сит, а могу и да гладујем, могу да обилујем, као и да оскудевам. 13Све могу по ономе који ми даје снагу.
14Ипак, добро сте учинили што сте са мном поделили моју невољу. 15А и ви, Филипљани, знате: још у почетку кад сте примили Радосну вест, након што сам отишао из Македоније, ниједна црква ми није прискочила у давању и примању, осим вас самих. 16Заиста, ви сте ми и у Солун, не једном већ двапут, послали помоћ када сам био у потреби. 17Није да ја тражим дар од вас, него тражим принос који ће вам се вишеструко вратити. 18Иначе, намирен сам, и имам све што ми треба, па и више од тога. Добро сам опскрбљен од како сам од Епафродита примио што сте ми послали, пријатан мирис, богоугодну и прихватљиву жртву. 19А мој Бог ће подмирити сваку вашу потребу по свом славном богатству у Христу Исусу.
20Богу нашем и Оцу нека је слава од сад и довека! Амин.
Завршни поздрави
21Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном. 22Поздрављају вас сви свети, а посебно они из царевог дома.
23Милост Господа нашег Исуса Христа са вашим духом.
