1Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of cattle: and when they saw the land of Jazer, and the land of Gilead, that, behold, the place was a place for cattle; 2The children of Gad and the children of Reuben came and spake unto Moses, and to Eleazar the priest, and unto the princes of the congregation, saying, 3Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Shebam, and Nebo, and Beon,32.3 Nimrah: also called, Beth-nimrah32.3 Shebam: also called, Shibmah32.3 Beon: also called, Baal-meon 4Even the country which the LORD smote before the congregation of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle: 5Wherefore, said they, if we have found grace in thy sight, let this land be given unto thy servants for a possession, and bring us not over Jordan.
6¶ And Moses said unto the children of Gad and to the children of Reuben, Shall your brethren go to war, and shall ye sit here? 7And wherefore discourage ye the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD hath given them?32.7 discourage: Heb. break 8Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land. 9For when they went up unto the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them. 10And the LORD’s anger was kindled the same time, and he sware, saying, 11Surely none of the men that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I sware unto Abraham, unto Isaac, and unto Jacob; because they have not wholly followed me:32.11 wholly…: Heb. fulfilled after me 12Save Caleb the son of Jephunneh the Kenezite, and Joshua the son of Nun: for they have wholly followed the LORD. 13And the LORD’s anger was kindled against Israel, and he made them wander in the wilderness forty years, until all the generation, that had done evil in the sight of the LORD, was consumed. 14And, behold, ye are risen up in your fathers’ stead, an increase of sinful men, to augment yet the fierce anger of the LORD toward Israel. 15For if ye turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and ye shall destroy all this people.
16¶ And they came near unto him, and said, We will build sheepfolds here for our cattle, and cities for our little ones: 17But we ourselves will go ready armed before the children of Israel, until we have brought them unto their place: and our little ones shall dwell in the fenced cities because of the inhabitants of the land. 18We will not return unto our houses, until the children of Israel have inherited every man his inheritance. 19For we will not inherit with them on yonder side Jordan, or forward; because our inheritance is fallen to us on this side Jordan eastward.
20¶ And Moses said unto them, If ye will do this thing, if ye will go armed before the LORD to war, 21And will go all of you armed over Jordan before the LORD, until he hath driven out his enemies from before him, 22And the land be subdued before the LORD: then afterward ye shall return, and be guiltless before the LORD, and before Israel; and this land shall be your possession before the LORD. 23But if ye will not do so, behold, ye have sinned against the LORD: and be sure your sin will find you out. 24Build you cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which hath proceeded out of your mouth. 25And the children of Gad and the children of Reuben spake unto Moses, saying, Thy servants will do as my lord commandeth. 26Our little ones, our wives, our flocks, and all our cattle, shall be there in the cities of Gilead: 27But thy servants will pass over, every man armed for war, before the LORD to battle, as my lord saith.
28So concerning them Moses commanded Eleazar the priest, and Joshua the son of Nun, and the chief fathers of the tribes of the children of Israel: 29And Moses said unto them, If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over Jordan, every man armed to battle, before the LORD, and the land shall be subdued before you; then ye shall give them the land of Gilead for a possession: 30But if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan. 31And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying, As the LORD hath said unto thy servants, so will we do. 32We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, that the possession of our inheritance on this side Jordan may be ours. 33And Moses gave unto them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and unto half the tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan, the land, with the cities thereof in the coasts, even the cities of the country round about.
34¶ And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer, 35And Atroth, Shophan, and Jaazer, and Jogbehah,32.35 Jaazer: also called, Jazer 36And Beth-nimrah, and Beth-haran, fenced cities: and folds for sheep.32.36 Beth-nimrah: also called, Nimrah 37And the children of Reuben built Heshbon, and Elealeh, and Kirjathaim, 38And Nebo, and Baal-meon, (their names being changed,) and Shibmah: and gave other names unto the cities which they builded.32.38 gave…: Heb. they called by names the names of the cities 39And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and dispossessed the Amorite which was in it. 40And Moses gave Gilead unto Machir the son of Manasseh; and he dwelt therein. 41And Jair the son of Manasseh went and took the small towns thereof, and called them Havoth-jair. 42And Nobah went and took Kenath, and the villages thereof, and called it Nobah, after his own name.
Освајање и подела области источно од Јордана
1А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, 2дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: 3„Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ 5Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“
6Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? 7Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? 8Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. 10Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: 11’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, 12осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ 13Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.
14А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. 15Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“
16А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, 17али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. 18Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. 19Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“
20Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, 21те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, 22и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.
23Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. 24Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“
25Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, 27а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“
28Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. 29Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. 30Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“
31Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. 32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“
33Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.
34Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. 35Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. 37Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, 38Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.
39Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. 40Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. 41Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. 42Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.
