1And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven oxen and seven rams. 2And Balak did as Balaam had spoken; and Balak and Balaam offered on every altar a bullock and a ram. 3And Balaam said unto Balak, Stand by thy burnt offering, and I will go: peradventure the LORD will come to meet me: and whatsoever he sheweth me I will tell thee. And he went to an high place.23.3 to an…: or, solitary 4And God met Balaam: and he said unto him, I have prepared seven altars, and I have offered upon every altar a bullock and a ram. 5And the LORD put a word in Balaam’s mouth, and said, Return unto Balak, and thus thou shalt speak. 6And he returned unto him, and, lo, he stood by his burnt sacrifice, he, and all the princes of Moab. 7And he took up his parable, and said, Balak the king of Moab hath brought me from Aram, out of the mountains of the east, saying, Come, curse me Jacob, and come, defy Israel. 8How shall I curse, whom God hath not cursed? or how shall I defy, whom the LORD hath not defied? 9For from the top of the rocks I see him, and from the hills I behold him: lo, the people shall dwell alone, and shall not be reckoned among the nations. 10Who can count the dust of Jacob, and the number of the fourth part of Israel? Let me die the death of the righteous, and let my last end be like his!23.10 me: Heb. my soul, or, my life 11And Balak said unto Balaam, What hast thou done unto me? I took thee to curse mine enemies, and, behold, thou hast blessed them altogether. 12And he answered and said, Must I not take heed to speak that which the LORD hath put in my mouth?
13And Balak said unto him, Come, I pray thee, with me unto another place, from whence thou mayest see them: thou shalt see but the utmost part of them, and shalt not see them all: and curse me them from thence.
14¶ And he brought him into the field of Zophim, to the top of Pisgah, and built seven altars, and offered a bullock and a ram on every altar.23.14 Pisgah: or, the hill 15And he said unto Balak, Stand here by thy burnt offering, while I meet the Lord yonder. 16And the LORD met Balaam, and put a word in his mouth, and said, Go again unto Balak, and say thus. 17And when he came to him, behold, he stood by his burnt offering, and the princes of Moab with him. And Balak said unto him, What hath the LORD spoken? 18And he took up his parable, and said, Rise up, Balak, and hear; hearken unto me, thou son of Zippor: 19God is not a man, that he should lie; neither the son of man, that he should repent: hath he said, and shall he not do it? or hath he spoken, and shall he not make it good? 20Behold, I have received commandment to bless: and he hath blessed; and I cannot reverse it. 21He hath not beheld iniquity in Jacob, neither hath he seen perverseness in Israel: the LORD his God is with him, and the shout of a king is among them. 22God brought them out of Egypt; he hath as it were the strength of an unicorn. 23Surely there is no enchantment against Jacob, neither is there any divination against Israel: according to this time it shall be said of Jacob and of Israel, What hath God wrought!23.23 against: or, in 24Behold, the people shall rise up as a great lion, and lift up himself as a young lion: he shall not lie down until he eat of the prey, and drink the blood of the slain.
25¶ And Balak said unto Balaam, Neither curse them at all, nor bless them at all. 26But Balaam answered and said unto Balak, Told not I thee, saying, All that the LORD speaketh, that I must do?
27¶ And Balak said unto Balaam, Come, I pray thee, I will bring thee unto another place; peradventure it will please God that thou mayest curse me them from thence. 28And Balak brought Balaam unto the top of Peor, that looketh toward Jeshimon. 29And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven bullocks and seven rams. 30And Balak did as Balaam had said, and offered a bullock and a ram on every altar.
Валамова прва прича
1Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2Валак учини онако како му је Валам рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.
3Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.
4Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“
5Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“
6Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. 7Тада Валам изрече своју причу:
„Из Арама ме Валак доведе,
цар моавски из горја источног:
’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,
дођи и Израиљ презри!’
8Како да прокунем
кога Бог не проклиње,
и презрем
кога Господ не презире?
9Јер гледам га с планинских врхова,
посматрам га с горских узвишења;
гле народа који живи издвојено,
међу народе он се не рачуна.
10Ко ће избројити прах Јаковљев,
ко да изброји четвртину Израиља?
О, кад бих умро смрћу праведничком,
кад би и мој крај био као њихов!“
11Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“
12Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“
Валамова друга прича
13Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.
15Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“
16Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“
17Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“
18Тада Валам изрече своју причу:
„Устани, Валаче,
послушај ме, сине Сефоров!
19Бог није човек да би слагао,
или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
изрекао да није испунио?
20Заповест ми даде да благосиљам,
благослов је дао и нећу га повући.
21Не назире се несрећа у Јакову,
невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
царски му поклик сред њега одзвања!
22Бог их је из Египта извео,
он је њему као рози биволови.
23Против Јакова нема врачања,
против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
о Израиљу нек се приповеда:
’Ево, шта је Бог учинио!’
24Какав ли је то само народ!
Као лавица устаје,
као лав се диже,
не леже док улов не прождере
и крви се жртава не напије.“
25Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“
26Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“
Валамова трећа прича
27Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.
29Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.
