1Then shall the kingdom of heaven be likened unto ten virgins, which took their lamps, and went forth to meet the bridegroom. 2And five of them were wise, and five were foolish. 3They that were foolish took their lamps, and took no oil with them: 4But the wise took oil in their vessels with their lamps. 5While the bridegroom tarried, they all slumbered and slept. 6And at midnight there was a cry made, Behold, the bridegroom cometh; go ye out to meet him. 7Then all those virgins arose, and trimmed their lamps. 8And the foolish said unto the wise, Give us of your oil; for our lamps are gone out. 9But the wise answered, saying, Not so; lest there be not enough for us and you: but go ye rather to them that sell, and buy for yourselves. 10And while they went to buy, the bridegroom came; and they that were ready went in with him to the marriage: and the door was shut. 11Afterward came also the other virgins, saying, Lord, Lord, open to us. 12But he answered and said, Verily I say unto you, I know you not. 13Watch therefore, for ye know neither the day nor the hour wherein the Son of man cometh.
14¶ For the kingdom of heaven is as a man travelling into a far country, who called his own servants, and delivered unto them his goods. 15And unto one he gave five talents, to another two, and to another one; to every man according to his several ability; and straightway took his journey. 16Then he that had received the five talents went and traded with the same, and made them other five talents. 17And likewise he that had received two, he also gained other two. 18But he that had received one went and digged in the earth, and hid his lord’s money. 19After a long time the lord of those servants cometh, and reckoneth with them. 20And so he that had received five talents came and brought other five talents, saying, Lord, thou deliveredst unto me five talents: behold, I have gained beside them five talents more. 21His lord said unto him, Well done, thou good and faithful servant: thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord. 22He also that had received two talents came and said, Lord, thou deliveredst unto me two talents: behold, I have gained two other talents beside them. 23His lord said unto him, Well done, good and faithful servant; thou hast been faithful over a few things, I will make thee ruler over many things: enter thou into the joy of thy lord. 24Then he which had received the one talent came and said, Lord, I knew thee that thou art an hard man, reaping where thou hast not sown, and gathering where thou hast not strawed: 25And I was afraid, and went and hid thy talent in the earth: lo, there thou hast that is thine. 26His lord answered and said unto him, Thou wicked and slothful servant, thou knewest that I reap where I sowed not, and gather where I have not strawed: 27Thou oughtest therefore to have put my money to the exchangers, and then at my coming I should have received mine own with usury. 28Take therefore the talent from him, and give it unto him which hath ten talents. 29For unto every one that hath shall be given, and he shall have abundance: but from him that hath not shall be taken away even that which he hath. 30And cast ye the unprofitable servant into outer darkness: there shall be weeping and gnashing of teeth.
31¶ When the Son of man shall come in his glory, and all the holy angels with him, then shall he sit upon the throne of his glory: 32And before him shall be gathered all nations: and he shall separate them one from another, as a shepherd divideth his sheep from the goats: 33And he shall set the sheep on his right hand, but the goats on the left. 34Then shall the King say unto them on his right hand, Come, ye blessed of my Father, inherit the kingdom prepared for you from the foundation of the world: 35For I was an hungred, and ye gave me meat: I was thirsty, and ye gave me drink: I was a stranger, and ye took me in: 36Naked, and ye clothed me: I was sick, and ye visited me: I was in prison, and ye came unto me. 37Then shall the righteous answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, and fed thee? or thirsty, and gave thee drink? 38When saw we thee a stranger, and took thee in? or naked, and clothed thee? 39Or when saw we thee sick, or in prison, and came unto thee? 40And the King shall answer and say unto them, Verily I say unto you, Inasmuch as ye have done it unto one of the least of these my brethren, ye have done it unto me. 41Then shall he say also unto them on the left hand, Depart from me, ye cursed, into everlasting fire, prepared for the devil and his angels: 42For I was an hungred, and ye gave me no meat: I was thirsty, and ye gave me no drink: 43I was a stranger, and ye took me not in: naked, and ye clothed me not: sick, and in prison, and ye visited me not. 44Then shall they also answer him, saying, Lord, when saw we thee an hungred, or athirst, or a stranger, or naked, or sick, or in prison, and did not minister unto thee? 45Then shall he answer them, saying, Verily I say unto you, Inasmuch as ye did it not to one of the least of these, ye did it not to me. 46And these shall go away into everlasting punishment: but the righteous into life eternal.
Прича о десет девојака
1Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
Прича о талантима
14То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
Судњи дан
31А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо. 32И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца. 33Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
34Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света. 35Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили; 36био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
37Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те? 38Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те? 39Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
40А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
41Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле! 42Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили; 43био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
44Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
45А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
46Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“
