1And after six days Jesus taketh Peter, James, and John his brother, and bringeth them up into an high mountain apart, 2And was transfigured before them: and his face did shine as the sun, and his raiment was white as the light. 3And, behold, there appeared unto them Moses and Elias talking with him. 4Then answered Peter, and said unto Jesus, Lord, it is good for us to be here: if thou wilt, let us make here three tabernacles; one for thee, and one for Moses, and one for Elias. 5While he yet spake, behold, a bright cloud overshadowed them: and behold a voice out of the cloud, which said, This is my beloved Son, in whom I am well pleased; hear ye him. 6And when the disciples heard it, they fell on their face, and were sore afraid. 7And Jesus came and touched them, and said, Arise, and be not afraid. 8And when they had lifted up their eyes, they saw no man, save Jesus only. 9And as they came down from the mountain, Jesus charged them, saying, Tell the vision to no man, until the Son of man be risen again from the dead. 10And his disciples asked him, saying, Why then say the scribes that Elias must first come? 11And Jesus answered and said unto them, Elias truly shall first come, and restore all things. 12But I say unto you, That Elias is come already, and they knew him not, but have done unto him whatsoever they listed. Likewise shall also the Son of man suffer of them. 13Then the disciples understood that he spake unto them of John the Baptist.
14¶ And when they were come to the multitude, there came to him a certain man, kneeling down to him, and saying, 15Lord, have mercy on my son: for he is lunatick, and sore vexed: for ofttimes he falleth into the fire, and oft into the water. 16And I brought him to thy disciples, and they could not cure him. 17Then Jesus answered and said, O faithless and perverse generation, how long shall I be with you? how long shall I suffer you? bring him hither to me. 18And Jesus rebuked the devil; and he departed out of him: and the child was cured from that very hour. 19Then came the disciples to Jesus apart, and said, Why could not we cast him out? 20And Jesus said unto them, Because of your unbelief: for verily I say unto you, If ye have faith as a grain of mustard seed, ye shall say unto this mountain, Remove hence to yonder place; and it shall remove; and nothing shall be impossible unto you. 21Howbeit this kind goeth not out but by prayer and fasting.
22¶ And while they abode in Galilee, Jesus said unto them, The Son of man shall be betrayed into the hands of men: 23And they shall kill him, and the third day he shall be raised again. And they were exceeding sorry.
24¶ And when they were come to Capernaum, they that received tribute money came to Peter, and said, Doth not your master pay tribute? 25He saith, Yes. And when he was come into the house, Jesus prevented him, saying, What thinkest thou, Simon? of whom do the kings of the earth take custom or tribute? of their own children, or of strangers? 26Peter saith unto him, Of strangers. Jesus saith unto him, Then are the children free. 27Notwithstanding, lest we should offend them, go thou to the sea, and cast an hook, and take up the fish that first cometh up; and when thou hast opened his mouth, thou shalt find a piece of money: that take, and give unto them for me and thee.
Исусово преображење
1После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, 2те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. 3Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.
4Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 5Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ 6Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. 7Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ 8Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.
9Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не васкрсне из мртвих.“
10Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 11Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. 12Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ 13Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.
Исус исцељује опседнутог дечака
14Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. 15Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. 16Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“
17Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ 18Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа.
19Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ 20А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. 21А овај род истерује се само постом и молитвом.“17,21 Овај стих се налази само у већинском, византијском тексту.
Исус поново говори о својој смрти
22Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке 23и они ће га убити, али ће он васкрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.
О давању храмског пореза
24Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ 25Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“
26„Од туђих“ – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. 27Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“
