1Then he called his twelve disciples together, and gave them power and authority over all devils, and to cure diseases. 2And he sent them to preach the kingdom of God, and to heal the sick. 3And he said unto them, Take nothing for your journey, neither staves, nor scrip, neither bread, neither money; neither have two coats apiece. 4And whatsoever house ye enter into, there abide, and thence depart. 5And whosoever will not receive you, when ye go out of that city, shake off the very dust from your feet for a testimony against them. 6And they departed, and went through the towns, preaching the gospel, and healing every where.
7¶ Now Herod the tetrarch heard of all that was done by him: and he was perplexed, because that it was said of some, that John was risen from the dead; 8And of some, that Elias had appeared; and of others, that one of the old prophets was risen again. 9And Herod said, John have I beheaded: but who is this, of whom I hear such things? And he desired to see him.
10¶ And the apostles, when they were returned, told him all that they had done. And he took them, and went aside privately into a desert place belonging to the city called Bethsaida. 11And the people, when they knew it, followed him: and he received them, and spake unto them of the kingdom of God, and healed them that had need of healing. 12And when the day began to wear away, then came the twelve, and said unto him, Send the multitude away, that they may go into the towns and country round about, and lodge, and get victuals: for we are here in a desert place. 13But he said unto them, Give ye them to eat. And they said, We have no more but five loaves and two fishes; except we should go and buy meat for all this people. 14For they were about five thousand men. And he said to his disciples, Make them sit down by fifties in a company. 15And they did so, and made them all sit down. 16Then he took the five loaves and the two fishes, and looking up to heaven, he blessed them, and brake, and gave to the disciples to set before the multitude. 17And they did eat, and were all filled: and there was taken up of fragments that remained to them twelve baskets.
18¶ And it came to pass, as he was alone praying, his disciples were with him: and he asked them, saying, Whom say the people that I am? 19They answering said, John the Baptist; but some say, Elias; and others say, that one of the old prophets is risen again. 20He said unto them, But whom say ye that I am? Peter answering said, The Christ of God. 21And he straitly charged them, and commanded them to tell no man that thing; 22Saying, The Son of man must suffer many things, and be rejected of the elders and chief priests and scribes, and be slain, and be raised the third day.
23¶ And he said to them all, If any man will come after me, let him deny himself, and take up his cross daily, and follow me. 24For whosoever will save his life shall lose it: but whosoever will lose his life for my sake, the same shall save it. 25For what is a man advantaged, if he gain the whole world, and lose himself, or be cast away? 26For whosoever shall be ashamed of me and of my words, of him shall the Son of man be ashamed, when he shall come in his own glory, and in his Father’s, and of the holy angels. 27But I tell you of a truth, there be some standing here, which shall not taste of death, till they see the kingdom of God.
28¶ And it came to pass about an eight days after these sayings, he took Peter and John and James, and went up into a mountain to pray. 29And as he prayed, the fashion of his countenance was altered, and his raiment was white and glistering. 30And, behold, there talked with him two men, which were Moses and Elias: 31Who appeared in glory, and spake of his decease which he should accomplish at Jerusalem. 32But Peter and they that were with him were heavy with sleep: and when they were awake, they saw his glory, and the two men that stood with him. 33And it came to pass, as they departed from him, Peter said unto Jesus, Master, it is good for us to be here: and let us make three tabernacles; one for thee, and one for Moses, and one for Elias: not knowing what he said. 34While he thus spake, there came a cloud, and overshadowed them: and they feared as they entered into the cloud. 35And there came a voice out of the cloud, saying, This is my beloved Son: hear him. 36And when the voice was past, Jesus was found alone. And they kept it close, and told no man in those days any of those things which they had seen.
37¶ And it came to pass, that on the next day, when they were come down from the hill, much people met him. 38And, behold, a man of the company cried out, saying, Master, I beseech thee, look upon my son: for he is mine only child. 39And, lo, a spirit taketh him, and he suddenly crieth out; and it teareth him that he foameth again, and bruising him hardly departeth from him. 40And I besought thy disciples to cast him out; and they could not. 41And Jesus answering said, O faithless and perverse generation, how long shall I be with you, and suffer you? Bring thy son hither. 42And as he was yet a coming, the devil threw him down, and tare him. And Jesus rebuked the unclean spirit, and healed the child, and delivered him again to his father.
43¶ And they were all amazed at the mighty power of God. But while they wondered every one at all things which Jesus did, he said unto his disciples, 44Let these sayings sink down into your ears: for the Son of man shall be delivered into the hands of men. 45But they understood not this saying, and it was hid from them, that they perceived it not: and they feared to ask him of that saying.
46¶ Then there arose a reasoning among them, which of them should be greatest. 47And Jesus, perceiving the thought of their heart, took a child, and set him by him, 48And said unto them, Whosoever shall receive this child in my name receiveth me: and whosoever shall receive me receiveth him that sent me: for he that is least among you all, the same shall be great.
49¶ And John answered and said, Master, we saw one casting out devils in thy name; and we forbad him, because he followeth not with us. 50And Jesus said unto him, Forbid him not: for he that is not against us is for us.
51¶ And it came to pass, when the time was come that he should be received up, he stedfastly set his face to go to Jerusalem, 52And sent messengers before his face: and they went, and entered into a village of the Samaritans, to make ready for him. 53And they did not receive him, because his face was as though he would go to Jerusalem. 54And when his disciples James and John saw this, they said, Lord, wilt thou that we command fire to come down from heaven, and consume them, even as Elias did? 55But he turned, and rebuked them, and said, Ye know not what manner of spirit ye are of. 56For the Son of man is not come to destroy men’s lives, but to save them. And they went to another village.
57¶ And it came to pass, that, as they went in the way, a certain man said unto him, Lord, I will follow thee whithersoever thou goest. 58And Jesus said unto him, Foxes have holes, and birds of the air have nests; but the Son of man hath not where to lay his head. 59And he said unto another, Follow me. But he said, Lord, suffer me first to go and bury my father. 60Jesus said unto him, Let the dead bury their dead: but go thou and preach the kingdom of God. 61And another also said, Lord, I will follow thee; but let me first go bid them farewell, which are at home at my house. 62And Jesus said unto him, No man, having put his hand to the plough, and looking back, is fit for the kingdom of God.
Исус шаље Дванаесторицу
1Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14(Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15Они тако учинише, те сви поседаше. 16Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18Једном приликом, када се Исус сам молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти9,31 Реч која је овде преведена са смрт, на грчком је излазак, што упућује на значај Исусове смрти. У Старом завету излазак се односи на Божије ослобођење израиљског народа од египатског ропства. Христова смрт на крсту јесте излазак, то јест, дело откупљења, којим Бог изводи људе из ропства греха., коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36Када је глас утихнуо, Исус је поново био сам. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44„Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање. 60„Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
