1Now upon the first day of the week, very early in the morning, they came unto the sepulchre, bringing the spices which they had prepared, and certain others with them. 2And they found the stone rolled away from the sepulchre. 3And they entered in, and found not the body of the Lord Jesus. 4And it came to pass, as they were much perplexed thereabout, behold, two men stood by them in shining garments: 5And as they were afraid, and bowed down their faces to the earth, they said unto them, Why seek ye the living among the dead? 6He is not here, but is risen: remember how he spake unto you when he was yet in Galilee, 7Saying, The Son of man must be delivered into the hands of sinful men, and be crucified, and the third day rise again. 8And they remembered his words, 9And returned from the sepulchre, and told all these things unto the eleven, and to all the rest. 10It was Mary Magdalene, and Joanna, and Mary the mother of James, and other women that were with them, which told these things unto the apostles. 11And their words seemed to them as idle tales, and they believed them not. 12Then arose Peter, and ran unto the sepulchre; and stooping down, he beheld the linen clothes laid by themselves, and departed, wondering in himself at that which was come to pass.
13¶ And, behold, two of them went that same day to a village called Emmaus, which was from Jerusalem about threescore furlongs. 14And they talked together of all these things which had happened. 15And it came to pass, that, while they communed together and reasoned, Jesus himself drew near, and went with them. 16But their eyes were holden that they should not know him. 17And he said unto them, What manner of communications are these that ye have one to another, as ye walk, and are sad? 18And the one of them, whose name was Cleopas, answering said unto him, Art thou only a stranger in Jerusalem, and hast not known the things which are come to pass there in these days? 19And he said unto them, What things? And they said unto him, Concerning Jesus of Nazareth, which was a prophet mighty in deed and word before God and all the people: 20And how the chief priests and our rulers delivered him to be condemned to death, and have crucified him. 21But we trusted that it had been he which should have redeemed Israel: and beside all this, to day is the third day since these things were done. 22Yea, and certain women also of our company made us astonished, which were early at the sepulchre; 23And when they found not his body, they came, saying, that they had also seen a vision of angels, which said that he was alive. 24And certain of them which were with us went to the sepulchre, and found it even so as the women had said: but him they saw not. 25Then he said unto them, O fools, and slow of heart to believe all that the prophets have spoken: 26Ought not Christ to have suffered these things, and to enter into his glory? 27And beginning at Moses and all the prophets, he expounded unto them in all the scriptures the things concerning himself. 28And they drew nigh unto the village, whither they went: and he made as though he would have gone further. 29But they constrained him, saying, Abide with us: for it is toward evening, and the day is far spent. And he went in to tarry with them. 30And it came to pass, as he sat at meat with them, he took bread, and blessed it, and brake, and gave to them. 31And their eyes were opened, and they knew him; and he vanished out of their sight. 32And they said one to another, Did not our heart burn within us, while he talked with us by the way, and while he opened to us the scriptures? 33And they rose up the same hour, and returned to Jerusalem, and found the eleven gathered together, and them that were with them, 34Saying, The Lord is risen indeed, and hath appeared to Simon. 35And they told what things were done in the way, and how he was known of them in breaking of bread.
36¶ And as they thus spake, Jesus himself stood in the midst of them, and saith unto them, Peace be unto you. 37But they were terrified and affrighted, and supposed that they had seen a spirit. 38And he said unto them, Why are ye troubled? and why do thoughts arise in your hearts? 39Behold my hands and my feet, that it is I myself: handle me, and see; for a spirit hath not flesh and bones, as ye see me have. 40And when he had thus spoken, he shewed them his hands and his feet. 41And while they yet believed not for joy, and wondered, he said unto them, Have ye here any meat? 42And they gave him a piece of a broiled fish, and of an honeycomb. 43And he took it, and did eat before them. 44And he said unto them, These are the words which I spake unto you, while I was yet with you, that all things must be fulfilled, which were written in the law of Moses, and in the prophets, and in the psalms, concerning me. 45Then opened he their understanding, that they might understand the scriptures, 46And said unto them, Thus it is written, and thus it behoved Christ to suffer, and to rise from the dead the third day: 47And that repentance and remission of sins should be preached in his name among all nations, beginning at Jerusalem. 48And ye are witnesses of these things.
49¶ And, behold, I send the promise of my Father upon you: but tarry ye in the city of Jerusalem, until ye be endued with power from on high.
50¶ And he led them out as far as to Bethany, and he lifted up his hands, and blessed them. 51And it came to pass, while he blessed them, he was parted from them, and carried up into heaven. 52And they worshipped him, and returned to Jerusalem with great joy: 53And were continually in the temple, praising and blessing God. Amen.
Васкрсење
1У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ 8Оне су се тада сетиле његових речи.
9Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија24,13 Око 11 km.. 14Разговарали су о свим овим догађајима. 15Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42Они му дадоше комад печене рибе. 43Узео га је и појео пред њима. 44Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48Ви сте очевици овога. 49Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Вазнесење
50Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53Стално су били у храму и прослављали Бога.
