1And Jesus entered and passed through Jericho. 2And, behold, there was a man named Zacchæus, which was the chief among the publicans, and he was rich. 3And he sought to see Jesus who he was; and could not for the press, because he was little of stature. 4And he ran before, and climbed up into a sycomore tree to see him: for he was to pass that way. 5And when Jesus came to the place, he looked up, and saw him, and said unto him, Zacchæus, make haste, and come down; for to day I must abide at thy house. 6And he made haste, and came down, and received him joyfully. 7And when they saw it, they all murmured, saying, That he was gone to be guest with a man that is a sinner. 8And Zacchæus stood, and said unto the Lord; Behold, Lord, the half of my goods I give to the poor; and if I have taken any thing from any man by false accusation, I restore him fourfold. 9And Jesus said unto him, This day is salvation come to this house, forsomuch as he also is a son of Abraham. 10For the Son of man is come to seek and to save that which was lost. 11And as they heard these things, he added and spake a parable, because he was nigh to Jerusalem, and because they thought that the kingdom of God should immediately appear. 12He said therefore, A certain nobleman went into a far country to receive for himself a kingdom, and to return. 13And he called his ten servants, and delivered them ten pounds, and said unto them, Occupy till I come. 14But his citizens hated him, and sent a message after him, saying, We will not have this man to reign over us. 15And it came to pass, that when he was returned, having received the kingdom, then he commanded these servants to be called unto him, to whom he had given the money, that he might know how much every man had gained by trading. 16Then came the first, saying, Lord, thy pound hath gained ten pounds. 17And he said unto him, Well, thou good servant: because thou hast been faithful in a very little, have thou authority over ten cities. 18And the second came, saying, Lord, thy pound hath gained five pounds. 19And he said likewise to him, Be thou also over five cities. 20And another came, saying, Lord, behold, here is thy pound, which I have kept laid up in a napkin: 21For I feared thee, because thou art an austere man: thou takest up that thou layedst not down, and reapest that thou didst not sow. 22And he saith unto him, Out of thine own mouth will I judge thee, thou wicked servant. Thou knewest that I was an austere man, taking up that I laid not down, and reaping that I did not sow: 23Wherefore then gavest not thou my money into the bank, that at my coming I might have required mine own with usury? 24And he said unto them that stood by, Take from him the pound, and give it to him that hath ten pounds. 25(And they said unto him, Lord, he hath ten pounds.) 26For I say unto you, That unto every one which hath shall be given; and from him that hath not, even that he hath shall be taken away from him. 27But those mine enemies, which would not that I should reign over them, bring hither, and slay them before me.
28¶ And when he had thus spoken, he went before, ascending up to Jerusalem. 29And it came to pass, when he was come nigh to Bethphage and Bethany, at the mount called the mount of Olives, he sent two of his disciples, 30Saying, Go ye into the village over against you; in the which at your entering ye shall find a colt tied, whereon yet never man sat: loose him, and bring him hither. 31And if any man ask you, Why do ye loose him? thus shall ye say unto him, Because the Lord hath need of him. 32And they that were sent went their way, and found even as he had said unto them. 33And as they were loosing the colt, the owners thereof said unto them, Why loose ye the colt? 34And they said, The Lord hath need of him. 35And they brought him to Jesus: and they cast their garments upon the colt, and they set Jesus thereon. 36And as he went, they spread their clothes in the way. 37And when he was come nigh, even now at the descent of the mount of Olives, the whole multitude of the disciples began to rejoice and praise God with a loud voice for all the mighty works that they had seen; 38Saying, Blessed be the King that cometh in the name of the Lord: peace in heaven, and glory in the highest. 39And some of the Pharisees from among the multitude said unto him, Master, rebuke thy disciples. 40And he answered and said unto them, I tell you that, if these should hold their peace, the stones would immediately cry out.
41¶ And when he was come near, he beheld the city, and wept over it, 42Saying, If thou hadst known, even thou, at least in this thy day, the things which belong unto thy peace! but now they are hid from thine eyes. 43For the days shall come upon thee, that thine enemies shall cast a trench about thee, and compass thee round, and keep thee in on every side, 44And shall lay thee even with the ground, and thy children within thee; and they shall not leave in thee one stone upon another; because thou knewest not the time of thy visitation. 45And he went into the temple, and began to cast out them that sold therein, and them that bought; 46Saying unto them, It is written, My house is the house of prayer: but ye have made it a den of thieves. 47And he taught daily in the temple. But the chief priests and the scribes and the chief of the people sought to destroy him, 48And could not find what they might do: for all the people were very attentive to hear him.
Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
