1Likewise this is the law of the trespass offering: it is most holy. 2In the place where they kill the burnt offering shall they kill the trespass offering: and the blood thereof shall he sprinkle round about upon the altar. 3And he shall offer of it all the fat thereof; the rump, and the fat that covereth the inwards, 4And the two kidneys, and the fat that is on them, which is by the flanks, and the caul that is above the liver, with the kidneys, it shall he take away: 5And the priest shall burn them upon the altar for an offering made by fire unto the LORD: it is a trespass offering. 6Every male among the priests shall eat thereof: it shall be eaten in the holy place: it is most holy. 7As the sin offering is, so is the trespass offering: there is one law for them: the priest that maketh atonement therewith shall have it. 8And the priest that offereth any man’s burnt offering, even the priest shall have to himself the skin of the burnt offering which he hath offered. 9And all the meat offering that is baken in the oven, and all that is dressed in the fryingpan, and in the pan, shall be the priest’s that offereth it.7.9 in the pan: or, on the flat plate or, slice 10And every meat offering, mingled with oil, and dry, shall all the sons of Aaron have, one as much as another.
11And this is the law of the sacrifice of peace offerings, which he shall offer unto the LORD. 12If he offer it for a thanksgiving, then he shall offer with the sacrifice of thanksgiving unleavened cakes mingled with oil, and unleavened wafers anointed with oil, and cakes mingled with oil, of fine flour, fried. 13Besides the cakes, he shall offer for his offering leavened bread with the sacrifice of thanksgiving of his peace offerings. 14And of it he shall offer one out of the whole oblation for an heave offering unto the LORD, and it shall be the priest’s that sprinkleth the blood of the peace offerings. 15And the flesh of the sacrifice of his peace offerings for thanksgiving shall be eaten the same day that it is offered; he shall not leave any of it until the morning. 16But if the sacrifice of his offering be a vow, or a voluntary offering, it shall be eaten the same day that he offereth his sacrifice: and on the morrow also the remainder of it shall be eaten: 17But the remainder of the flesh of the sacrifice on the third day shall be burnt with fire. 18And if any of the flesh of the sacrifice of his peace offerings be eaten at all on the third day, it shall not be accepted, neither shall it be imputed unto him that offereth it: it shall be an abomination, and the soul that eateth of it shall bear his iniquity. 19And the flesh that toucheth any unclean thing shall not be eaten; it shall be burnt with fire: and as for the flesh, all that be clean shall eat thereof. 20But the soul that eateth of the flesh of the sacrifice of peace offerings, that pertain unto the LORD, having his uncleanness upon him, even that soul shall be cut off from his people. 21Moreover the soul that shall touch any unclean thing, as the uncleanness of man, or any unclean beast, or any abominable unclean thing, and eat of the flesh of the sacrifice of peace offerings, which pertain unto the LORD, even that soul shall be cut off from his people.
22¶ And the LORD spake unto Moses, saying, 23Speak unto the children of Israel, saying, Ye shall eat no manner of fat, of ox, or of sheep, or of goat. 24And the fat of the beast that dieth of itself, and the fat of that which is torn with beasts, may be used in any other use: but ye shall in no wise eat of it.7.24 beast…: Heb. carcase 25For whosoever eateth the fat of the beast, of which men offer an offering made by fire unto the LORD, even the soul that eateth it shall be cut off from his people. 26Moreover ye shall eat no manner of blood, whether it be of fowl or of beast, in any of your dwellings. 27Whatsoever soul it be that eateth any manner of blood, even that soul shall be cut off from his people.
28¶ And the LORD spake unto Moses, saying, 29Speak unto the children of Israel, saying, He that offereth the sacrifice of his peace offerings unto the LORD shall bring his oblation unto the LORD of the sacrifice of his peace offerings. 30His own hands shall bring the offerings of the LORD made by fire, the fat with the breast, it shall he bring, that the breast may be waved for a wave offering before the LORD. 31And the priest shall burn the fat upon the altar: but the breast shall be Aaron’s and his sons’. 32And the right shoulder shall ye give unto the priest for an heave offering of the sacrifices of your peace offerings. 33He among the sons of Aaron, that offereth the blood of the peace offerings, and the fat, shall have the right shoulder for his part. 34For the wave breast and the heave shoulder have I taken of the children of Israel from off the sacrifices of their peace offerings, and have given them unto Aaron the priest and unto his sons by a statute for ever from among the children of Israel.
35¶ This is the portion of the anointing of Aaron, and of the anointing of his sons, out of the offerings of the LORD made by fire, in the day when he presented them to minister unto the LORD in the priest’s office; 36Which the LORD commanded to be given them of the children of Israel, in the day that he anointed them, by a statute for ever throughout their generations. 37This is the law of the burnt offering, of the meat offering, and of the sin offering, and of the trespass offering, and of the consecrations, and of the sacrifice of the peace offerings; 38Which the LORD commanded Moses in mount Sinai, in the day that he commanded the children of Israel to offer their oblations unto the LORD, in the wilderness of Sinai.
Жртва за преступ
1Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. 2Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. 3Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, 4оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. 5Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. 6Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
7Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
Жртва мира
11Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
12Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
22Господ рече Мојсију: 23„Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! 24Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. 25Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. 26Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. 27Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
28Господ рече Мојсију: 29„Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. 30Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, 31а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. 32Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. 33Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. 34Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
35То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
