1And the LORD said unto Moses, Speak unto the priests the sons of Aaron, and say unto them, There shall none be defiled for the dead among his people: 2But for his kin, that is near unto him, that is, for his mother, and for his father, and for his son, and for his daughter, and for his brother, 3And for his sister a virgin, that is nigh unto him, which hath had no husband; for her may he be defiled. 4But he shall not defile himself, being a chief man among his people, to profane himself.21.4 he…: or, being an husband among his people, he shall not defile himself for his wife, etc 5They shall not make baldness upon their head, neither shall they shave off the corner of their beard, nor make any cuttings in their flesh. 6They shall be holy unto their God, and not profane the name of their God: for the offerings of the LORD made by fire, and the bread of their God, they do offer: therefore they shall be holy. 7They shall not take a wife that is a whore, or profane; neither shall they take a woman put away from her husband: for he is holy unto his God. 8Thou shalt sanctify him therefore; for he offereth the bread of thy God: he shall be holy unto thee: for I the LORD, which sanctify you, am holy.
9¶ And the daughter of any priest, if she profane herself by playing the whore, she profaneth her father: she shall be burnt with fire.
10And he that is the high priest among his brethren, upon whose head the anointing oil was poured, and that is consecrated to put on the garments, shall not uncover his head, nor rend his clothes; 11Neither shall he go in to any dead body, nor defile himself for his father, or for his mother; 12Neither shall he go out of the sanctuary, nor profane the sanctuary of his God; for the crown of the anointing oil of his God is upon him: I am the LORD. 13And he shall take a wife in her virginity. 14A widow, or a divorced woman, or profane, or an harlot, these shall he not take: but he shall take a virgin of his own people to wife. 15Neither shall he profane his seed among his people: for I the LORD do sanctify him.
16¶ And the LORD spake unto Moses, saying, 17Speak unto Aaron, saying, Whosoever he be of thy seed in their generations that hath any blemish, let him not approach to offer the bread of his God.21.17 bread: or, food 18For whatsoever man he be that hath a blemish, he shall not approach: a blind man, or a lame, or he that hath a flat nose, or any thing superfluous, 19Or a man that is brokenfooted, or brokenhanded, 20Or crookbackt, or a dwarf, or that hath a blemish in his eye, or be scurvy, or scabbed, or hath his stones broken;21.20 a dwarf: or, too slender 21No man that hath a blemish of the seed of Aaron the priest shall come nigh to offer the offerings of the LORD made by fire: he hath a blemish; he shall not come nigh to offer the bread of his God. 22He shall eat the bread of his God, both of the most holy, and of the holy. 23Only he shall not go in unto the vail, nor come nigh unto the altar, because he hath a blemish; that he profane not my sanctuaries: for I the LORD do sanctify them. 24And Moses told it unto Aaron, and to his sons, and unto all the children of Israel.
Свештеничка светост
1Господ рече Мојсију: „Говори свештеницима, Ароновим синовима. Реци им: ’Нека се нико од вас не оскрнави додирујући покојника у своме народу, 2изузев оних који су му у крвном сродству: своје мајке, оца, сина, ћерке, брата, 3сестре девице с којом је близак, јер није била удата. Ради ње се може оскрнавити. 4Ипак, нека се не оскрнави родбином са женине стране, и тако постане нечист.
5Нека не избријавају ниједан део своје главе, и нека не подрезују крајеве своје браде, нити се режу по телу. 6Нека буду посвећени своме Богу; нека не скрнаве име свога Бога, јер они приносе Господње свеспалнице. Зато нека буду свети!
7Нека се не жене женом окаљаном блудом, а не смеју се женити ни женом која је разведена од свога мужа, јер је свештеник посвећен своме Богу. 8Сматрај га светим, јер он приноси хлеб твога Бога. Нека је и теби свет, јер сам свет ја, Господ, који вас посвећујем.
9Ако се свештеникова ћерка оскрнави поставши блудница, она скрнави свога оца; нека буде спаљена.
10Првосвештеник, који је над својом браћом, на чију главу је изливено уље помазања, и који је посвећен да носи одору, не сме рашчупавати своју косу и дерати своју одећу. 11Он не сме прилазити покојнику, нити се сме скрнавити својим оцем и својом мајком. 12Нека не излази из Светилишта, да не би оскрнавио Светилиште свога Бога, јер је посвећен уљем посвећења свога Бога. Ја сам Господ!
13Нека узме за жену само девицу. 14Он не сме узимати за жену удовицу, разведену и окаљану блудом; сме се оженити само девицом из свога народа, 15да не би оскрнавио своје потомство међу својим народом, јер га ја, Господ, посвећујем.’“
16Господ још рече Мојсију: 17„Говори Арону и реци му: ’Нека нико од твога потомства, укључујући и њихове будуће нараштаје, који има телесну ману, не приступа да приноси хлеб своме Богу. 18Ниједан човек са телесном маном не сме приступати: слепац, или богаљ, или ко има оштећено лице, или неко изобличење на телу; 19онај ко има сломљену ногу или руку; 20грбавац, или патуљастог раста; онај ко има оштећено око, или шугу, или какво кожно обољење, или има здробљене мошнице. 21Ниједан човек из Ароновог потомства, који има телесну ману, не сме приступати да приноси паљену жртву Господњу. Пошто има телесну ману, нека не приступа да приноси хлеб свога Бога. 22Он сме јести хлеб свога Бога; оно што је најсветије и свето. 23Ипак, пошто има телесну ману, нека не улази иза завесе, и нека не приступа жртвенику, да не би оскрнавио моје Светилиште, јер их ја, Господ, посвећујем!’“
24Тако је Мојсије говорио Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима.
