1They say, If a man put away his wife, and she go from him, and become another man’s, shall he return unto her again? shall not that land be greatly polluted? but thou hast played the harlot with many lovers; yet return again to me, saith the LORD.3.1 They say: Heb. Saying 2Lift up thine eyes unto the high places, and see where thou hast not been lien with. In the ways hast thou sat for them, as the Arabian in the wilderness; and thou hast polluted the land with thy whoredoms and with thy wickedness. 3Therefore the showers have been withholden, and there hath been no latter rain; and thou hadst a whore’s forehead, thou refusedst to be ashamed. 4Wilt thou not from this time cry unto me, My father, thou art the guide of my youth? 5Will he reserve his anger for ever? will he keep it to the end? Behold, thou hast spoken and done evil things as thou couldest.
6¶ The LORD said also unto me in the days of Josiah the king, Hast thou seen that which backsliding Israel hath done? she is gone up upon every high mountain and under every green tree, and there hath played the harlot. 7And I said after she had done all these things, Turn thou unto me. But she returned not. And her treacherous sister Judah saw it. 8And I saw, when for all the causes whereby backsliding Israel committed adultery I had put her away, and given her a bill of divorce; yet her treacherous sister Judah feared not, but went and played the harlot also. 9And it came to pass through the lightness of her whoredom, that she defiled the land, and committed adultery with stones and with stocks.3.9 lightness: or, fame 10And yet for all this her treacherous sister Judah hath not turned unto me with her whole heart, but feignedly, saith the LORD.3.10 feignedly: Heb. in falsehood 11And the LORD said unto me, The backsliding Israel hath justified herself more than treacherous Judah.
12¶ Go and proclaim these words toward the north, and say, Return, thou backsliding Israel, saith the LORD; and I will not cause mine anger to fall upon you: for I am merciful, saith the LORD, and I will not keep anger for ever. 13Only acknowledge thine iniquity, that thou hast transgressed against the LORD thy God, and hast scattered thy ways to the strangers under every green tree, and ye have not obeyed my voice, saith the LORD. 14Turn, O backsliding children, saith the LORD; for I am married unto you: and I will take you one of a city, and two of a family, and I will bring you to Zion: 15And I will give you pastors according to mine heart, which shall feed you with knowledge and understanding. 16And it shall come to pass, when ye be multiplied and increased in the land, in those days, saith the LORD, they shall say no more, The ark of the covenant of the LORD: neither shall it come to mind: neither shall they remember it; neither shall they visit it; neither shall that be done any more.3.16 come to mind: Heb. come upon the heart3.16 that…: or, it be magnified 17At that time they shall call Jerusalem the throne of the LORD; and all the nations shall be gathered unto it, to the name of the LORD, to Jerusalem: neither shall they walk any more after the imagination of their evil heart.3.17 imagination: or, stubbornness 18In those days the house of Judah shall walk with the house of Israel, and they shall come together out of the land of the north to the land that I have given for an inheritance unto your fathers.3.18 with: or, to3.18 given…: or, caused your fathers to possess 19But I said, How shall I put thee among the children, and give thee a pleasant land, a goodly heritage of the hosts of nations? and I said, Thou shalt call me, My father; and shalt not turn away from me.3.19 from me: Heb. from after me3.19 a goodly…: Heb. an heritage of glory, or, beauty3.19 pleasant…: Heb. land of desire
20¶ Surely as a wife treacherously departeth from her husband, so have ye dealt treacherously with me, O house of Israel, saith the LORD.3.20 husband: Heb. friend 21A voice was heard upon the high places, weeping and supplications of the children of Israel: for they have perverted their way, and they have forgotten the LORD their God. 22Return, ye backsliding children, and I will heal your backslidings. Behold, we come unto thee; for thou art the LORD our God. 23Truly in vain is salvation hoped for from the hills, and from the multitude of mountains: truly in the LORD our God is the salvation of Israel. 24For shame hath devoured the labour of our fathers from our youth; their flocks and their herds, their sons and their daughters. 25We lie down in our shame, and our confusion covereth us: for we have sinned against the LORD our God, we and our fathers, from our youth even unto this day, and have not obeyed the voice of the LORD our God.
1Ако муж отпусти своју жену
и она оде од њега и припадне другом човеку,
хоће ли он да је врати и поново узме назад?
Зар неће бити сасвим оскрнављена та земља?
А ти си блудничила са многим другима
и мени ћеш ли се вратити?
– говори Господ.
2Подигни своје очи на оголеле висове и осмотри:
Где још ниси напаствована?
На путевима си седела због њих
као Арапин у пустињи.
Оскрнавила си земљу
својим блудничењем и својом поквареношћу.
3Зато су заустављени пљускови
и није било позних киша.
А ти си добила образ жене блуднице,
али си одбила да се постидиш.
4Нећеш ли од сада да ме дозиваш:
’Оче мој, пријатељу младости моје!
5Хоће ли се гневити довека?
Зар ће непрестано да се љути?’
Чуј, рекла си,
а учинила си зла колико си могла.“
Неверни Израиљ
6Господ ми је рекао за време цара Јосије: „Јеси ли видео шта је учинила отпадница Израиљ? Ишла је на сваку узвишицу и под свако зелено дрво и онде блудничила. 7А мислио сам, после свега тога што је учинила, да ће ми се вратити, а није ми се вратила. И то је видела Јудеја, њена превртљива сестра. 8Наиме, видео сам да је у свим тим случајевима блудничила отпадница Израиљ, па сам је отпустио и дао јој потврду о разводу. Али се није уплашила Јудеја, њена превртљива сестра, него и она оде да такође блудничи. 9Ето, својим је лакомисленим блудничењем опоганила земљу. Починила је прељубу и на камену и на дрвету. 10Али и поред свега тога није ми се свим својим срцем вратила њена превртљива сестра Јудеја, него привидно – говори Господ.“
11На то ми је рекао Господ: „Отпадница Израиљ се показала праведнијом него превртљива Јудеја! 12Иди и објави ове речи северу па реци:
’Врати се, отпаднице Израиљу – говори Господ –
нећу да те гледам гневно.
Јер ја сам веран – говори Господ –
и нећу да се гневим довека.
13Само схвати своје кривице.
Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила
и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом,
а глас мој нисте послушали
– говори Господ.
14Врати се, о, народе одметнички – говори Господ – јер ја сам ожењен вама и ја ћу да вас узмем: једног из града и двоје из рода и одвешћу вас на Сион. 15Даћу вам пастире по мом срцу и они ће вас напасати знањем и разборитошћу. 16И биће овако: када се умножите и будете плодни у земљи тих дана – говори Господ – народ више неће говорити: „Ковчег Господњег савеза!“ Неће им долазити на ум и народ га се неће сећати, јер им више неће недостајати или опет бити прављен. 17У то време народ ће Јерусалим звати престолом Господњим. И у њему, у Јерусалиму, ће се сви народи окупити ка имену Господњем и неће више ходати по самовољи свог злог срца. 18У то ће време дом Јудин ићи са домом Израиљевим, и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим прецима.
19И помислио сам:
„Како да те поставим међу синове?
Како да ти дам земљу чежње,
преславно наследство народа?“
Помислио сам: зваћеш ме „Оче мој!“
и од мене отићи нећеш.
20Ипак, као што жена изневери свог мужа
тако сте и ви изневерили мене, о, доме Израиљев
– говори Господ.’“
21На оголелим висовима се чује вапај
преклињања израиљског народа,
јер су изопачили своје путеве
и заборавили су Господа, свог Бога.
22„Врати се, о, народе одметнички!
Ја ћу да излечим ваше отпадништво.“
„Ево нас! Теби смо дошли
јер ти си Господ, наш Бог.
23Заиста, са узвишица стиже обмана,
а метеж са планина.
Заиста, у Господу, нашем Богу
је спасење Израиља!
24Бог срамоте3,24 Стих 24 показује иронију поуздања у лажног бога. Покајник у исповести Вала назива срамотом. је прождро
труд наших отаца још од наше младости,
и њихова стада, њихова крда,
њихове синове и њихове ћерке.
25Лезимо у срамоту своју
и нека нас покрије наш стид!
Згрешили смо Господу, нашем Богу,
ми и наши преци
још од своје младости, све до данас,
и нисмо послушали глас Господа, нашег Бога.“
