1Woe be unto the pastors that destroy and scatter the sheep of my pasture! saith the LORD. 2Therefore thus saith the LORD God of Israel against the pastors that feed my people; Ye have scattered my flock, and driven them away, and have not visited them: behold, I will visit upon you the evil of your doings, saith the LORD. 3And I will gather the remnant of my flock out of all countries whither I have driven them, and will bring them again to their folds; and they shall be fruitful and increase. 4And I will set up shepherds over them which shall feed them: and they shall fear no more, nor be dismayed, neither shall they be lacking, saith the LORD.
5¶ Behold, the days come, saith the LORD, that I will raise unto David a righteous Branch, and a King shall reign and prosper, and shall execute judgment and justice in the earth. 6In his days Judah shall be saved, and Israel shall dwell safely: and this is his name whereby he shall be called, THE LORD OUR RIGHTEOUSNESS.23.6 THE LORD…: Heb. Jehovah-tsidkenu 7Therefore, behold, the days come, saith the LORD, that they shall no more say, The LORD liveth, which brought up the children of Israel out of the land of Egypt; 8But, The LORD liveth, which brought up and which led the seed of the house of Israel out of the north country, and from all countries whither I had driven them; and they shall dwell in their own land.
9¶ Mine heart within me is broken because of the prophets; all my bones shake; I am like a drunken man, and like a man whom wine hath overcome, because of the LORD, and because of the words of his holiness. 10For the land is full of adulterers; for because of swearing the land mourneth; the pleasant places of the wilderness are dried up, and their course is evil, and their force is not right.23.10 swearing: or, cursing23.10 course: or, violence 11For both prophet and priest are profane; yea, in my house have I found their wickedness, saith the LORD. 12Wherefore their way shall be unto them as slippery ways in the darkness: they shall be driven on, and fall therein: for I will bring evil upon them, even the year of their visitation, saith the LORD. 13And I have seen folly in the prophets of Samaria; they prophesied in Baal, and caused my people Israel to err.23.13 folly: or, an absurd thing: Heb. unsavoury 14I have seen also in the prophets of Jerusalem an horrible thing: they commit adultery, and walk in lies: they strengthen also the hands of evildoers, that none doth return from his wickedness: they are all of them unto me as Sodom, and the inhabitants thereof as Gomorrah.23.14 an…: or, filthiness 15Therefore thus saith the LORD of hosts concerning the prophets; Behold, I will feed them with wormwood, and make them drink the water of gall: for from the prophets of Jerusalem is profaneness gone forth into all the land.23.15 profaneness: or, hypocrisy 16Thus saith the LORD of hosts, Hearken not unto the words of the prophets that prophesy unto you: they make you vain: they speak a vision of their own heart, and not out of the mouth of the LORD. 17They say still unto them that despise me, The LORD hath said, Ye shall have peace; and they say unto every one that walketh after the imagination of his own heart, No evil shall come upon you.23.17 imagination: or, stubbornness 18For who hath stood in the counsel of the LORD, and hath perceived and heard his word? who hath marked his word, and heard it?23.18 counsel: or, secret 19Behold, a whirlwind of the LORD is gone forth in fury, even a grievous whirlwind: it shall fall grievously upon the head of the wicked. 20The anger of the LORD shall not return, until he have executed, and till he have performed the thoughts of his heart: in the latter days ye shall consider it perfectly. 21I have not sent these prophets, yet they ran: I have not spoken to them, yet they prophesied. 22But if they had stood in my counsel, and had caused my people to hear my words, then they should have turned them from their evil way, and from the evil of their doings. 23Am I a God at hand, saith the LORD, and not a God afar off? 24Can any hide himself in secret places that I shall not see him? saith the LORD. Do not I fill heaven and earth? saith the LORD. 25I have heard what the prophets said, that prophesy lies in my name, saying, I have dreamed, I have dreamed. 26How long shall this be in the heart of the prophets that prophesy lies? yea, they are prophets of the deceit of their own heart; 27Which think to cause my people to forget my name by their dreams which they tell every man to his neighbour, as their fathers have forgotten my name for Baal. 28The prophet that hath a dream, let him tell a dream; and he that hath my word, let him speak my word faithfully. What is the chaff to the wheat? saith the LORD.23.28 that hath a dream: Heb. with whom is, etc 29Is not my word like as a fire? saith the LORD; and like a hammer that breaketh the rock in pieces? 30Therefore, behold, I am against the prophets, saith the LORD, that steal my words every one from his neighbour. 31Behold, I am against the prophets, saith the LORD, that use their tongues, and say, He saith.23.31 that…: or, that smooth their tongues 32Behold, I am against them that prophesy false dreams, saith the LORD, and do tell them, and cause my people to err by their lies, and by their lightness; yet I sent them not, nor commanded them: therefore they shall not profit this people at all, saith the LORD.
33¶ And when this people, or the prophet, or a priest, shall ask thee, saying, What is the burden of the LORD? thou shalt then say unto them, What burden? I will even forsake you, saith the LORD. 34And as for the prophet, and the priest, and the people, that shall say, The burden of the LORD, I will even punish that man and his house.23.34 punish: Heb. visit upon 35Thus shall ye say every one to his neighbour, and every one to his brother, What hath the LORD answered? and, What hath the LORD spoken? 36And the burden of the LORD shall ye mention no more: for every man’s word shall be his burden; for ye have perverted the words of the living God, of the LORD of hosts our God. 37Thus shalt thou say to the prophet, What hath the LORD answered thee? and, What hath the LORD spoken? 38But since ye say, The burden of the LORD; therefore thus saith the LORD; Because ye say this word, The burden of the LORD, and I have sent unto you, saying, Ye shall not say, The burden of the LORD; 39Therefore, behold, I, even I, will utterly forget you, and I will forsake you, and the city that I gave you and your fathers, and cast you out of my presence: 40And I will bring an everlasting reproach upon you, and a perpetual shame, which shall not be forgotten.
Праведни изданак
1Тешко пастирима што сатиру и растерују стадо моје паше – говори Господ. 2Зато овако каже Господ, Бог Израиља, пастирима који напасају мој народ: ’Ви сте стадо моје растерали, ви сте их раштркали и нисте се побринули за њих! Ево, сада ћу ја да се побринем за вас због ваших злих дела – говори Господ. 3Сакупићу остатак свог стада из свих земаља у које сам их прогнао. Вратићу их на њихову пашу, па ће бити плодни и множиће се. 4Поставићу над њима пастире који ће их напасати, па више неће страховати и неће бити престрашени. Неће се изгубити – говори Господ.’
5Ево, долазе дани – говори Господ –
да Давиду подигнем праведни Изданак.
Он ће да влада као цар, биће мудар,
чиниће праведно и правично по земљи.
6У његово време Јуда ће бити спасена,
а Израиљ ће спокојно почивати.
А ово ће му бити име којим ће га свако звати:
’Господ, наша праведност!’
7Зато долазе дани – говори Господ – када више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 8Него: ’Жив био Господ који је извео потомке дома Израиљевог и довео их из земље северне и из свих земаља у које сам их изагнао!’ И они ће да пребивају у својој земљи.“
Лажни пророци
9Због пророка је у мени сломљено ми срце.
Устрепташе све кости моје,
постао сам као пијаница,
као човек ког је стукло вино.
А све због Господа
и све због његових светих речи.
10Јер сва је земља пуна прељубника!
Због клетве се осушила земља,
а пашњаци пустињски свенули.
Зло им је постало животно предање,
а неправда снага.
11„И пророк и свештеник су опогањени,
чак и у свом сам Дому пронашао зла њихова
– говори Господ.
12Зато ће им пут постати клизав,
у таму ће бити протерани
и тамо ће пасти.
Јер ја на њих пропаст носим,
годину њихове казне
– говори Господ.
13Видео сам: пророци Самарије по Валу
одурности пророкују,
наводе мој народ Израиљ да греши.
14И међу пророцима Јерусалима
сам видео страхоту.
Прељубу чине, живе у лажи,
рукама зликоваца снагу дају
да се нико не одврати од свог зла.
Сви су ми постали као Содома,
становници тамошњи су ми као Гомора.“
15Зато овако каже Господ над војскама о тим пророцима:
„Ево, нахранићу их пеленом
и напојићу их затрованом водом,
јер је од пророка Јерусалима
по свој земљи кренула опогањеност.“
16Зато овако каже Господ над војскама:
„Не слушајте речи које вам пророци пророкују!
Они вас обмањују,
говоре вам виђења из свога срца,
а не из уста Господњих!
17Упорно говоре онима који ме презиру:
’Господ је казао: мир вам припада!’
И сваком ко живи по самовољи свог срца
кажу: ’Неће пропаст на вас доћи!’
18А ко је био на Господњем већу?
Ко је видео и ко је чуо његову реч?
Ко је пазио на његову реч и послушао је?
19Ево вихора Господњег што гневом плану!
Ковитла вихор над главом зликоваца,
баш ковитла.
20Неће се повући гнев Господњи
док он не изврши,
док не учини по наумима свог срца.
А у последњим данима
ово ћете сасвим схватити.
21Ја нисам послао те пророке,
а они трче.
Ја им нисам говорио,
а они пророкују.
22А да су били на мом већу,
мој би народ чуо речи моје
и они би их одвратили од њихових злих путева
и од њихових злих дела.
23Јесам ли ја Бог изблиза –
говори Господ –
а нисам Бог издалека?
24Може ли неко да се сакрије на тајним местима,
а ја да га не видим?
– говори Господ.
Не испуњавам ли ја и небеса и земљу?
– говори Господ.
25Чуо сам шта говоре пророци који у моје име пророкују лаж. Они говоре: ’Сањао сам! Сањао сам!’ 26Докле мисле то да раде пророци што из срца лаж пророкују, пророци са обманом у срцу; 27ти што терају мој народ да заборави моје име због њихових снова које једни другима препричавају? Тако су и њихови преци заборавили моје име због Вала. 28Пророк који је сањао сан само нека прича о њему, а онај који има моју реч нека је тачно објави. Јер, шта имају слама и пшеница?! – говори Господ. 29Није ли моја реч као огањ – говори Господ – као маљ што разбија стену?
30Зато ја долазим на пророке – говори Господ – што један другом реч моју краду. 31Ево ме на пророке – говори Господ – што језиком говоре: ’Господњи је ово говор!’ 32Ево ме на оне што проричу лажне снове – говори Господ – што их препричавају и наводе мој народ да греши по њиховим лажима и њиховој бахатости. А ја их нисам послао и нисам их овластио. Они су сасвим бескорисни мом народу – говори Господ.
Лажна пророштва
33А ако те запита овај народ, пророк или свештеник, па ти кажу: ’Шта је бреме23,33 Овај појам може да значи и порука (види Иса 13,1; 15,1). Господње?’, а ти им реци: ’Ви сте бреме! Одбацићу вас – говори Господ.’ 34Пророку и свештенику и народу који каже: ’Бреме Господње’, судићу таквоме и његовом дому. 35Овако нека каже свако своме ближњем и свако своме брату: ’Шта је одговорио Господ?’ И: ’Шта је казао Господ?’ 36Али бреме Господње више не спомињите! Сваком ће човеку бреме бити његова сопствена реч, јер сте изврнули речи живог Бога, нашег Бога, Господа над војскама. 37Овако реци пророку: ’Шта ти је одговорио Господ?’ И: ’Шта ти је казао Господ?’ 38А пошто говорите – ’Бреме Господње’ – зато вам овако каже Господ: ’Зато што говорите ову реч – ’Бреме Господње’ – а ја сам вам послао поруку: ’Не смете више да говорите: ’Бреме Господње’. 39Зато, ево ме, да вас заборавим! Сасвим ћу да вас заборавим и напустим и вас и град који сам дао вама и вашим прецима. Одбацићу вас од свога лица. 40Ставићу на вас вечно ругло и вечну срамоту који се не заборављају.“
