1In the year that king Uzziah died I saw also the Lord sitting upon a throne, high and lifted up, and his train filled the temple.6.1 his…: or, the skirts thereof 2Above it stood the seraphims: each one had six wings; with twain he covered his face, and with twain he covered his feet, and with twain he did fly. 3And one cried unto another, and said, Holy, holy, holy, is the LORD of hosts: the whole earth is full of his glory.6.3 one…: Heb. this cried to this6.3 the whole…: Heb. his glory is the fulness of the whole earth 4And the posts of the door moved at the voice of him that cried, and the house was filled with smoke.6.4 door: Heb. thresholds
5¶ Then said I, Woe is me! for I am undone; because I am a man of unclean lips, and I dwell in the midst of a people of unclean lips: for mine eyes have seen the King, the LORD of hosts.6.5 undone: Heb. cut off 6Then flew one of the seraphims unto me, having a live coal in his hand, which he had taken with the tongs from off the altar:6.6 having…: Heb. and in his hand a live coal 7And he laid it upon my mouth, and said, Lo, this hath touched thy lips; and thine iniquity is taken away, and thy sin purged.6.7 laid…: Heb. caused it to touch 8Also I heard the voice of the Lord, saying, Whom shall I send, and who will go for us? Then said I, Here am I; send me.6.8 Here…: Heb. behold me
9¶ And he said, Go, and tell this people, Hear ye indeed, but understand not; and see ye indeed, but perceive not.6.9 indeed, but understand: or, without ceasing, etc: Heb. in hearing, etc 10Make the heart of this people fat, and make their ears heavy, and shut their eyes; lest they see with their eyes, and hear with their ears, and understand with their heart, and convert, and be healed. 11Then said I, Lord, how long? And he answered, Until the cities be wasted without inhabitant, and the houses without man, and the land be utterly desolate,6.11 utterly…: Heb. desolate with desolation 12And the LORD have removed men far away, and there be a great forsaking in the midst of the land.
13¶ But yet in it shall be a tenth, and it shall return, and shall be eaten: as a teil tree, and as an oak, whose substance is in them, when they cast their leaves: so the holy seed shall be the substance thereof.6.13 and it…: or, when it is returned, and hath been broused6.13 substance: or, stock, or, stem
Бог позива Исаију
1Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прочују уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
