1Bel boweth down, Nebo stoopeth, their idols were upon the beasts, and upon the cattle: your carriages were heavy loaden; they are a burden to the weary beast. 2They stoop, they bow down together; they could not deliver the burden, but themselves are gone into captivity.46.2 themselves: Heb. their soul
3¶ Hearken unto me, O house of Jacob, and all the remnant of the house of Israel, which are borne by me from the belly, which are carried from the womb: 4And even to your old age I am he; and even to hoar hairs will I carry you: I have made, and I will bear; even I will carry, and will deliver you.
5¶ To whom will ye liken me, and make me equal, and compare me, that we may be like? 6They lavish gold out of the bag, and weigh silver in the balance, and hire a goldsmith; and he maketh it a god: they fall down, yea, they worship. 7They bear him upon the shoulder, they carry him, and set him in his place, and he standeth; from his place shall he not remove: yea, one shall cry unto him, yet can he not answer, nor save him out of his trouble. 8Remember this, and shew yourselves men: bring it again to mind, O ye transgressors. 9Remember the former things of old: for I am God, and there is none else; I am God, and there is none like me, 10Declaring the end from the beginning, and from ancient times the things that are not yet done, saying, My counsel shall stand, and I will do all my pleasure: 11Calling a ravenous bird from the east, the man that executeth my counsel from a far country: yea, I have spoken it, I will also bring it to pass; I have purposed it, I will also do it.46.11 that…: Heb. of my counsel
12¶ Hearken unto me, ye stouthearted, that are far from righteousness: 13I bring near my righteousness; it shall not be far off, and my salvation shall not tarry: and I will place salvation in Zion for Israel my glory.
Немоћна божанства и свемоћни Господ
1Паде Вил! Сруши се Навав!
Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.
Носе их као бремена,
терет што замара.
2Руше се и падају заједно.
Не могу избавити носиоце.
И душе своје у ропство одводе.
3„Слушајте ме, доме Јаковљев,
и сви остаци дома Израиљева!
Ја сам вас носио од рођења;
Ја сам вас подизао од утробе.
4И кад остарите, ја остајем исти;
и кад оседите, ја ћу бити потпора.
Ја сам чинио и ја ћу подизати,
и ја ћу подупирати и допремати.
5С ким бисте ме упоредили,
и сличним и изгледним учинили и поредили?
6Ваде злато из торбе,
и сребро мере на ваги,
у најам узимају ливца
да им од тога начини бога,
да падају ничице,
челом и телом да се простиру.
7Подижу га на раме, подупиру га,
спуштају га доле и стоји,
из места својега и не помера се,
нити виче на њих и не одговара;
не спасава никога из невоље његове.
Помоћ је близу
8Сетите се тога и будите људи;
одметници, узмите то к срцу.
9Сетите се почетака из древности.
Та, ја сам Бог и нема другога,
Бог јесам и нико није као ја.
10На почетку последице најављујем,
и унапред што се није збило.
Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,
и учинићу све што хоћу.’
11Позваћу са истока грабљивицу,
из далеке земље човека по одлуци својој.
Што рекох, то ћу и довести.
Што исказах, то ћу учинити.
12Слушајте ме, срцем упорни,
од праведности удаљени.
13Праведност своју примичем,
није се удаљила;
и спасење моје окаснити неће.
И на Сион ћу спасење ставити,
Израиљу прослављење своје.“
