1Comfort ye, comfort ye my people, saith your God. 2Speak ye comfortably to Jerusalem, and cry unto her, that her warfare is accomplished, that her iniquity is pardoned: for she hath received of the LORD’s hand double for all her sins.40.2 comfortably: Heb. to the heart40.2 warfare: or, appointed time
3¶ The voice of him that crieth in the wilderness, Prepare ye the way of the LORD, make straight in the desert a highway for our God. 4Every valley shall be exalted, and every mountain and hill shall be made low: and the crooked shall be made straight, and the rough places plain:40.4 straight: or, a straight place40.4 plain: or, a plain place 5And the glory of the LORD shall be revealed, and all flesh shall see it together: for the mouth of the LORD hath spoken it. 6The voice said, Cry. And he said, What shall I cry? All flesh is grass, and all the goodliness thereof is as the flower of the field: 7The grass withereth, the flower fadeth: because the spirit of the LORD bloweth upon it: surely the people is grass. 8The grass withereth, the flower fadeth: but the word of our God shall stand for ever.
9¶ O Zion, that bringest good tidings, get thee up into the high mountain; O Jerusalem, that bringest good tidings, lift up thy voice with strength; lift it up, be not afraid; say unto the cities of Judah, Behold your God!40.9 O Zion…: or, O thou that tellest good tidings to Zion40.9 O Jerusalem…: or, O thou that tellest good tidings to Jerusalem 10Behold, the Lord GOD will come with strong hand, and his arm shall rule for him: behold, his reward is with him, and his work before him.40.10 with strong…: or, against the strong40.10 his work: or, recompence for his work 11He shall feed his flock like a shepherd: he shall gather the lambs with his arm, and carry them in his bosom, and shall gently lead those that are with young.40.11 that…: or, that give suck
12¶ Who hath measured the waters in the hollow of his hand, and meted out heaven with the span, and comprehended the dust of the earth in a measure, and weighed the mountains in scales, and the hills in a balance?40.12 a measure: Heb. a tierce 13Who hath directed the Spirit of the LORD, or being his counsellor hath taught him?40.13 his…: Heb. man of his counsel 14With whom took he counsel, and who instructed him, and taught him in the path of judgment, and taught him knowledge, and shewed to him the way of understanding?40.14 instructed…: Heb. made him understand40.14 understanding: Heb. understandings? 15Behold, the nations are as a drop of a bucket, and are counted as the small dust of the balance: behold, he taketh up the isles as a very little thing. 16And Lebanon is not sufficient to burn, nor the beasts thereof sufficient for a burnt offering. 17All nations before him are as nothing; and they are counted to him less than nothing, and vanity.
18¶ To whom then will ye liken God? or what likeness will ye compare unto him? 19The workman melteth a graven image, and the goldsmith spreadeth it over with gold, and casteth silver chains. 20He that is so impoverished that he hath no oblation chooseth a tree that will not rot; he seeketh unto him a cunning workman to prepare a graven image, that shall not be moved.40.20 is so…: Heb. is poor of oblation 21Have ye not known? have ye not heard? hath it not been told you from the beginning? have ye not understood from the foundations of the earth? 22It is he that sitteth upon the circle of the earth, and the inhabitants thereof are as grasshoppers; that stretcheth out the heavens as a curtain, and spreadeth them out as a tent to dwell in:40.22 It is…: or, Him that 23That bringeth the princes to nothing; he maketh the judges of the earth as vanity. 24Yea, they shall not be planted; yea, they shall not be sown: yea, their stock shall not take root in the earth: and he shall also blow upon them, and they shall wither, and the whirlwind shall take them away as stubble. 25To whom then will ye liken me, or shall I be equal? saith the Holy One. 26Lift up your eyes on high, and behold who hath created these things, that bringeth out their host by number: he calleth them all by names by the greatness of his might, for that he is strong in power; not one faileth.
27Why sayest thou, O Jacob, and speakest, O Israel, My way is hid from the LORD, and my judgment is passed over from my God?
28¶ Hast thou not known? hast thou not heard, that the everlasting God, the LORD, the Creator of the ends of the earth, fainteth not, neither is weary? there is no searching of his understanding. 29He giveth power to the faint; and to them that have no might he increaseth strength. 30Even the youths shall faint and be weary, and the young men shall utterly fall: 31But they that wait upon the LORD shall renew their strength; they shall mount up with wings as eagles; they shall run, and not be weary; and they shall walk, and not faint.40.31 renew: Heb. change
Утеха од Господа
1„Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25„Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
