1The vision of Isaiah the son of Amoz, which he saw concerning Judah and Jerusalem in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, and Hezekiah, kings of Judah.
2Hear, O heavens, and give ear, O earth: for the LORD hath spoken, I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me. 3The ox knoweth his owner, and the ass his master’s crib: but Israel doth not know, my people doth not consider. 4Ah sinful nation, a people laden with iniquity, a seed of evildoers, children that are corrupters: they have forsaken the LORD, they have provoked the Holy One of Israel unto anger, they are gone away backward.1.4 laden: Heb. of heaviness1.4 gone…: Heb. alienated, or, separated
5¶ Why should ye be stricken any more? ye will revolt more and more: the whole head is sick, and the whole heart faint.1.5 revolt…: Heb. increase revolt 6From the sole of the foot even unto the head there is no soundness in it; but wounds, and bruises, and putrifying sores: they have not been closed, neither bound up, neither mollified with ointment.1.6 ointment: or, oil 7Your country is desolate, your cities are burned with fire: your land, strangers devour it in your presence, and it is desolate, as overthrown by strangers.1.7 overthrown…: Heb. the overthrow of 8And the daughter of Zion is left as a cottage in a vineyard, as a lodge in a garden of cucumbers, as a besieged city. 9Except the LORD of hosts had left unto us a very small remnant, we should have been as Sodom, and we should have been like unto Gomorrah.
10¶ Hear the word of the LORD, ye rulers of Sodom; give ear unto the law of our God, ye people of Gomorrah. 11To what purpose is the multitude of your sacrifices unto me? saith the LORD: I am full of the burnt offerings of rams, and the fat of fed beasts; and I delight not in the blood of bullocks, or of lambs, or of he goats.1.11 he goats: Heb. great he goats 12When ye come to appear before me, who hath required this at your hand, to tread my courts?1.12 to appear: Heb. to be seen 13Bring no more vain oblations; incense is an abomination unto me; the new moons and sabbaths, the calling of assemblies, I cannot away with; it is iniquity, even the solemn meeting.1.13 iniquity: or, grief 14Your new moons and your appointed feasts my soul hateth: they are a trouble unto me; I am weary to bear them. 15And when ye spread forth your hands, I will hide mine eyes from you: yea, when ye make many prayers, I will not hear: your hands are full of blood.1.15 make…: Heb. multiply prayer1.15 blood: Heb. bloods
16¶ Wash you, make you clean; put away the evil of your doings from before mine eyes; cease to do evil; 17Learn to do well; seek judgment, relieve the oppressed, judge the fatherless, plead for the widow.1.17 relieve: or, righten 18Come now, and let us reason together, saith the LORD: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool. 19If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land: 20But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the LORD hath spoken it.
21¶ How is the faithful city become an harlot! it was full of judgment; righteousness lodged in it; but now murderers. 22Thy silver is become dross, thy wine mixed with water: 23Thy princes are rebellious, and companions of thieves: every one loveth gifts, and followeth after rewards: they judge not the fatherless, neither doth the cause of the widow come unto them. 24Therefore saith the Lord, the LORD of hosts, the mighty One of Israel, Ah, I will ease me of mine adversaries, and avenge me of mine enemies:
25¶ And I will turn my hand upon thee, and purely purge away thy dross, and take away all thy tin:1.25 purely: Heb. according to pureness 26And I will restore thy judges as at the first, and thy counsellors as at the beginning: afterward thou shalt be called, The city of righteousness, the faithful city. 27Zion shall be redeemed with judgment, and her converts with righteousness.1.27 her…: or, they that return of her
28¶ And the destruction of the transgressors and of the sinners shall be together, and they that forsake the LORD shall be consumed.1.28 destruction: Heb. breaking 29For they shall be ashamed of the oaks which ye have desired, and ye shall be confounded for the gardens that ye have chosen. 30For ye shall be as an oak whose leaf fadeth, and as a garden that hath no water. 31And the strong shall be as tow, and the maker of it as a spark, and they shall both burn together, and none shall quench them.1.31 maker…: or, and his work
1Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
Неразумни и грешни народ
2Чујте, небеса! Слушај, земљо,
јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
а они се одметнуше од мене.
3Во познаје власника својега
и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
народ мој не разуме!“
4Јао, грешнога ли пука,
народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
синова покварењачких!
Господа су оставили;
Светитеља Израиљевог презрели,
леђа му окренули.
5Где још да ударим,
одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
и све срце изнемогло;
6од пете до главе здравог места нема,
него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
у завојима нису,
уљем заблажене нису.
7Опустошена вам је земља,
огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
Пустош је као кад опустоше туђинци.
8Остављена је ћерка сионска
као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
као град под опсадом.
9Да нам Господ над војскама
није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
слични Гомори били бисмо.
10Реч Господњу чујте,
главари содомски!
Закон Бога нашег послушајте,
народе гоморски!
11„Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?
– говори Господ.
Сит сам овнујских свеспалница
и наслага лојних са телади гојних.
И крв од бикова и јагањаца и јараца
не мили се мени.
12Кад долазите да ми се покажете,
ко то тражи од вас
да по мојим предворјима трупкате?
13Не умножавајте безвредне приносе,
кађење на које се гадим;
младине и суботе, сазивање сазива,
не подносим зле1,13 Или: идолске, грешне. свечаности.
14Младине ваше и празници ваши,
то мрзи душа моја,
то је терет за ме,
додија ми подносити.
15Кад за молитву ширите руке своје,
ја од вас одвраћам очи своје;
и кад продужујете молитву,
ја вас не слушам.
Ваше су руке огрезле у крви.
16Оперите себе, очистите себе.
Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.
Престаните зло чинити,
17учите се добро чинити: тежите праву,
ублажите угњетавање,
дајте права сиротињи,
парничите се у корист удовице.
18Затим дођите да расправљамо
– говори Господ –
буду ли греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег;
буду ли црвени као пурпур,
постаће као вуна.
19Ако будете вољни и послушате,
добра земаљска јешћете.
20А ако одбаците и буните се,
мач ће вас прогутати
– јер уста Господња рекоше.“
Тужбалица над Јерусалимом
21Како се претвори у блудницу
верна насеобина!
Била је пуна правичности,
у њој је боравила правда,
а сада су убице.
22Твоје је сребро као згура постало.
Твоје пиће се разводнило.
23Твоји главари су се одметнули,
с крадљивцима другови су постали.
Сваки се граби за мито
и хрли за поклонима.
Право сиротињи они ускраћују;
удовичина парница до њих не досеже.
24Зато говори Господар,
Господ над војскама, Силни Израиљев:
„Ах, кад се искалим на противницима
и кад се осветим непријатељима!
25Кад руку на тебе испружим,
да лужином згуру твоју очистим,
да из тебе онечишћења уклоним.
26Па ти судије опет поставим као некад,
саветнике као од давнина,
те да те прозову
’Град праведности’,
’Верна насеобина.’“
27Правда ће откупити Сион,
и праведност покајнике његове;
28а преступници и грешници заједно ће се скршити
и они који напуштају Господа погинуће.
Против обожавања светог дрвета
29„Због племенитог дрвећа ће се стидети,
зато што их славите;
и због лугова ћете се црвенети,
зато што сте их изабрали.
30Ви ћете бити слични храсту,
с лишћем што се на њему суши.
Налик лугу у ком воде нема.
31И скривено благо ће бити као кучина,
и онај ко га начини као варница –
обоје ће заједно изгорети,
а нико неће гасити.“
