1When Israel was a child, then I loved him, and called my son out of Egypt. 2As they called them, so they went from them: they sacrificed unto Baalim, and burned incense to graven images. 3I taught Ephraim also to go, taking them by their arms; but they knew not that I healed them. 4I drew them with cords of a man, with bands of love: and I was to them as they that take off the yoke on their jaws, and I laid meat unto them.11.4 take off: Heb. lift up
5¶ He shall not return into the land of Egypt, but the Assyrian shall be his king, because they refused to return. 6And the sword shall abide on his cities, and shall consume his branches, and devour them, because of their own counsels. 7And my people are bent to backsliding from me: though they called them to the most High, none at all would exalt him.11.7 none…: Heb. together they exalted not
8How shall I give thee up, Ephraim? how shall I deliver thee, Israel? how shall I make thee as Admah? how shall I set thee as Zeboim? mine heart is turned within me, my repentings are kindled together. 9I will not execute the fierceness of mine anger, I will not return to destroy Ephraim: for I am God, and not man; the Holy One in the midst of thee: and I will not enter into the city. 10They shall walk after the LORD: he shall roar like a lion: when he shall roar, then the children shall tremble from the west. 11They shall tremble as a bird out of Egypt, and as a dove out of the land of Assyria: and I will place them in their houses, saith the LORD. 12Ephraim compasseth me about with lies, and the house of Israel with deceit: but Judah yet ruleth with God, and is faithful with the saints.11.12 saints: or, most holy
Божија љубав за Израиљ
1„Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
2Али што су их11,2 Овако је у јеврејском тексту док је у Септуагинти и арамејском преводу једнина. више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су кадили.
3Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
4Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
5Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
6Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
7Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
8О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним кaо Адму,
да те учиним кaо Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
9Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
10Они ће следити Господа
и као лав он ће да риче.
Зарикаће он,
задрхтаће и доћи ће они, деца са запада.
11Задрхтаће и доћи као птица из Египта,
као голубица из земље асирске.
Даћу им да живе у кућама њиним
– говори Господ.
Израиљев грех
12Јефрем ме је лажју окружио,
а обманом дом Израиљев.
Али Јуда још с Богом корача,
са светима остао је веран.“
