1For all this I considered in my heart even to declare all this, that the righteous, and the wise, and their works, are in the hand of God: no man knoweth either love or hatred by all that is before them.9.1 I considered…: Heb. I gave, or, set to my heart 2All things come alike to all: there is one event to the righteous, and to the wicked; to the good and to the clean, and to the unclean; to him that sacrificeth, and to him that sacrificeth not: as is the good, so is the sinner; and he that sweareth, as he that feareth an oath. 3This is an evil among all things that are done under the sun, that there is one event unto all: yea, also the heart of the sons of men is full of evil, and madness is in their heart while they live, and after that they go to the dead.
4¶ For to him that is joined to all the living there is hope: for a living dog is better than a dead lion. 5For the living know that they shall die: but the dead know not any thing, neither have they any more a reward; for the memory of them is forgotten. 6Also their love, and their hatred, and their envy, is now perished; neither have they any more a portion for ever in any thing that is done under the sun.
7¶ Go thy way, eat thy bread with joy, and drink thy wine with a merry heart; for God now accepteth thy works. 8Let thy garments be always white; and let thy head lack no ointment. 9Live joyfully with the wife whom thou lovest all the days of the life of thy vanity, which he hath given thee under the sun, all the days of thy vanity: for that is thy portion in this life, and in thy labour which thou takest under the sun.9.9 Live…: Heb. See, or, Enjoy life 10Whatsoever thy hand findeth to do, do it with thy might; for there is no work, nor device, nor knowledge, nor wisdom, in the grave, whither thou goest.
11¶ I returned, and saw under the sun, that the race is not to the swift, nor the battle to the strong, neither yet bread to the wise, nor yet riches to men of understanding, nor yet favour to men of skill; but time and chance happeneth to them all. 12For man also knoweth not his time: as the fishes that are taken in an evil net, and as the birds that are caught in the snare; so are the sons of men snared in an evil time, when it falleth suddenly upon them.
13¶ This wisdom have I seen also under the sun, and it seemed great unto me: 14There was a little city, and few men within it; and there came a great king against it, and besieged it, and built great bulwarks against it: 15Now there was found in it a poor wise man, and he by his wisdom delivered the city; yet no man remembered that same poor man. 16Then said I, Wisdom is better than strength: nevertheless the poor man’s wisdom is despised, and his words are not heard. 17The words of wise men are heard in quiet more than the cry of him that ruleth among fools. 18Wisdom is better than weapons of war: but one sinner destroyeth much good.
Једнака судбина за све
1Дакле, свему томе сам се срцем предао, да све то разјасним. Јер, и праведан и мудар су са својим делима у Божијој руци. Вољен или омражен – човек не зна ништа од онога што га чека. 2Свима је иста судбина: праведном као и неправедном, добром и чистом као и нечистом, ономе који жртвује, као и ономе који не жртвује,
доброме као и грешноме,
ономе који се заклиње,
као и ономе који се боји заклињања.
3Ово је зло у свему што се чини под капом небеском: свима је иста судбина, а и срце људи је пуно зла. Лудост је у њиховом срцу док год су живи, а након тога умиру. 4Ко год је међу свим живима има наду, јер је и живом псу боље него угинулом лаву.
5Живи знају да ће умрети,
а умрли не знају ништа;
награде за њих више нема
јер је ишчезнуо спомен на њих.
6Одавно су пропале њихове љубави,
мржње и зависти,
немају више удела довека
у свему што се дешава под капом небеском.
7Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја! 8Нека ти одећа увек бела буде и нека ти уља на глави увек буде. 9Са женом коју волиш уживај кроз све дане свог пролазног живота који ти је дан под капом небеском у свим твојим пролазним данима. Јер ти је то награда у животу за твој труд који улажеш под капом небеском. 10Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих9,10 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. у који идеш.
11Размишљао сам и видео да под капом небеском:
брзи не побеђује у трци
ни јаки у боју;
мудар не добија хлеба
ни паметан богатство;
најученијем не следује наклоност.
Сваког стигну и време и догађаји.
12Човек не зна своје време,
попут рибе ухваћене у мрежу зла
и попут птице ухваћене у замку.
Да, попут њих су заробљени људи,
у зао час који се на њих ненадано спушта.
Мудрост је боља од лудости
13Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: 14Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. 15Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. 16Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
17Боље се чују тихе речи мудрих
од владаревог повика међу безумницима.
18Мудрост је боља од ратног оружја,
а један грешник може да упропасти много доброг.
