1Keep thy foot when thou goest to the house of God, and be more ready to hear, than to give the sacrifice of fools: for they consider not that they do evil. 2Be not rash with thy mouth, and let not thine heart be hasty to utter any thing before God: for God is in heaven, and thou upon earth: therefore let thy words be few.5.2 thing: or, word 3For a dream cometh through the multitude of business; and a fool’s voice is known by multitude of words.
4When thou vowest a vow unto God, defer not to pay it; for he hath no pleasure in fools: pay that which thou hast vowed. 5Better is it that thou shouldest not vow, than that thou shouldest vow and not pay. 6Suffer not thy mouth to cause thy flesh to sin; neither say thou before the angel, that it was an error: wherefore should God be angry at thy voice, and destroy the work of thine hands? 7For in the multitude of dreams and many words there are also divers vanities: but fear thou God.
8¶ If thou seest the oppression of the poor, and violent perverting of judgment and justice in a province, marvel not at the matter: for he that is higher than the highest regardeth; and there be higher than they.5.8 at the…: Heb. at the will, or, purpose
9¶ Moreover the profit of the earth is for all: the king himself is served by the field. 10He that loveth silver shall not be satisfied with silver; nor he that loveth abundance with increase: this is also vanity. 11When goods increase, they are increased that eat them: and what good is there to the owners thereof, saving the beholding of them with their eyes? 12The sleep of a labouring man is sweet, whether he eat little or much: but the abundance of the rich will not suffer him to sleep. 13There is a sore evil which I have seen under the sun, namely, riches kept for the owners thereof to their hurt. 14But those riches perish by evil travail: and he begetteth a son, and there is nothing in his hand. 15As he came forth of his mother’s womb, naked shall he return to go as he came, and shall take nothing of his labour, which he may carry away in his hand. 16And this also is a sore evil, that in all points as he came, so shall he go: and what profit hath he that hath laboured for the wind? 17All his days also he eateth in darkness, and he hath much sorrow and wrath with his sickness.
18¶ Behold that which I have seen: it is good and comely for one to eat and to drink, and to enjoy the good of all his labour that he taketh under the sun all the days of his life, which God giveth him: for it is his portion.5.18 it is good…: Heb. there is a good which is comely, etc5.18 all the days: Heb. the number of the days 19Every man also to whom God hath given riches and wealth, and hath given him power to eat thereof, and to take his portion, and to rejoice in his labour; this is the gift of God. 20For he shall not much remember the days of his life; because God answereth him in the joy of his heart.5.20 For…: or, Though he give not much, yet he remembereth, etc
Испуни завете које си дао Богу
1Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником5,6 Или: анђелом, што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о свештенику. Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.
