King James Version

Ecclesiastes 1:1-18

1The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem. 2Vanity of vanities, saith the Preacher, vanity of vanities; all is vanity. 3What profit hath a man of all his labour which he taketh under the sun?

4One generation passeth away, and another generation cometh: but the earth abideth for ever. 5The sun also ariseth, and the sun goeth down, and hasteth to his place where he arose.1.5 hasteth: Heb. panteth 6The wind goeth toward the south, and turneth about unto the north; it whirleth about continually, and the wind returneth again according to his circuits. 7All the rivers run into the sea; yet the sea is not full; unto the place from whence the rivers come, thither they return again.1.7 return…: Heb. return to go 8All things are full of labour; man cannot utter it: the eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.

9The thing that hath been, it is that which shall be; and that which is done is that which shall be done: and there is no new thing under the sun. 10Is there any thing whereof it may be said, See, this is new? it hath been already of old time, which was before us. 11There is no remembrance of former things; neither shall there be any remembrance of things that are to come with those that shall come after.

12¶ I the Preacher was king over Israel in Jerusalem. 13And I gave my heart to seek and search out by wisdom concerning all things that are done under heaven: this sore travail hath God given to the sons of man to be exercised therewith.1.13 to be…: or, to afflict them 14I have seen all the works that are done under the sun; and, behold, all is vanity and vexation of spirit. 15That which is crooked cannot be made straight: and that which is wanting cannot be numbered.1.15 that which is wanting: Heb. defect 16I communed with mine own heart, saying, Lo, I am come to great estate, and have gotten more wisdom than all they that have been before me in Jerusalem: yea, my heart had great experience of wisdom and knowledge.1.16 had…: Heb. had seen much 17And I gave my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I perceived that this also is vexation of spirit. 18For in much wisdom is much grief: and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.

New Serbian Translation

Књига проповедникова 1:1-18

Све је пролазно

1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:

2Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –

пролазност над пролазношћу!

Све је пролазно!

3У чему је корист људима од свег њиховог труда

којим се упињу под капом небеском?

4Поколење долази, поколење одлази,

а земља траје довека.

5Сунце излази, сунце залази,

жури на своје место одакле излази.

6Ветар иде на југ

и кружи на север,

ковитла ли ковитла,

да се поново кружећи врати.

7Све реке у море теку,

а море није пуно;

и тамо одакле теку реке,

враћају се да опет теку.

8Све је то заморно

и нико то не може да искаже.

Око се није нагледало

и ухо се није заситило слушања.

9Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;

и шта се радило, опет ће да се ради.

Баш ништа ново нема под капом небеском.

10Зар има нечег да неко каже:

„Види, ово је ново.“

Већ од давнина,

пре нас тога је било.

11Нема сећања на оно прошло,

као што нема сећања

код оних који тек долазе

на оно што још није дошло.

Мудрост је пролазна

12Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!

15Оно што је криво не може да се исправи

и оно чега нема не може да се изброји.

16Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.

18Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,

и муку гомила ко гомила знање.