1And in those days, when the number of the disciples was multiplied, there arose a murmuring of the Grecians against the Hebrews, because their widows were neglected in the daily ministration. 2Then the twelve called the multitude of the disciples unto them, and said, It is not reason that we should leave the word of God, and serve tables. 3Wherefore, brethren, look ye out among you seven men of honest report, full of the Holy Ghost and wisdom, whom we may appoint over this business. 4But we will give ourselves continually to prayer, and to the ministry of the word.
5¶ And the saying pleased the whole multitude: and they chose Stephen, a man full of faith and of the Holy Ghost, and Philip, and Prochorus, and Nicanor, and Timon, and Parmenas, and Nicolas a proselyte of Antioch: 6Whom they set before the apostles: and when they had prayed, they laid their hands on them. 7And the word of God increased; and the number of the disciples multiplied in Jerusalem greatly; and a great company of the priests were obedient to the faith. 8And Stephen, full of faith and power, did great wonders and miracles among the people.
9¶ Then there arose certain of the synagogue, which is called the synagogue of the Libertines, and Cyrenians, and Alexandrians, and of them of Cilicia and of Asia, disputing with Stephen. 10And they were not able to resist the wisdom and the spirit by which he spake. 11Then they suborned men, which said, We have heard him speak blasphemous words against Moses, and against God. 12And they stirred up the people, and the elders, and the scribes, and came upon him, and caught him, and brought him to the council, 13And set up false witnesses, which said, This man ceaseth not to speak blasphemous words against this holy place, and the law: 14For we have heard him say, that this Jesus of Nazareth shall destroy this place, and shall change the customs which Moses delivered us. 15And all that sat in the council, looking stedfastly on him, saw his face as it had been the face of an angel.
Избор седморице ђакона
1Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“
5Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.
7Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.
Стефан пред Већем
8А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. 9Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.
10Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.
11Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“
12Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. 13Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. 14Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“
15Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.
