1And it came to pass in Iconium, that they went both together into the synagogue of the Jews, and so spake, that a great multitude both of the Jews and also of the Greeks believed. 2But the unbelieving Jews stirred up the Gentiles, and made their minds evil affected against the brethren. 3Long time therefore abode they speaking boldly in the Lord, which gave testimony unto the word of his grace, and granted signs and wonders to be done by their hands. 4But the multitude of the city was divided: and part held with the Jews, and part with the apostles. 5And when there was an assault made both of the Gentiles, and also of the Jews with their rulers, to use them despitefully, and to stone them, 6They were ware of it, and fled unto Lystra and Derbe, cities of Lycaonia, and unto the region that lieth round about: 7And there they preached the gospel.
8¶ And there sat a certain man at Lystra, impotent in his feet, being a cripple from his mother’s womb, who never had walked: 9The same heard Paul speak: who stedfastly beholding him, and perceiving that he had faith to be healed, 10Said with a loud voice, Stand upright on thy feet. And he leaped and walked. 11And when the people saw what Paul had done, they lifted up their voices, saying in the speech of Lycaonia, The gods are come down to us in the likeness of men. 12And they called Barnabas, Jupiter; and Paul, Mercurius, because he was the chief speaker. 13Then the priest of Jupiter, which was before their city, brought oxen and garlands unto the gates, and would have done sacrifice with the people. 14Which when the apostles, Barnabas and Paul, heard of, they rent their clothes, and ran in among the people, crying out, 15And saying, Sirs, why do ye these things? We also are men of like passions with you, and preach unto you that ye should turn from these vanities unto the living God, which made heaven, and earth, and the sea, and all things that are therein: 16Who in times past suffered all nations to walk in their own ways. 17Nevertheless he left not himself without witness, in that he did good, and gave us rain from heaven, and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness. 18And with these sayings scarce restrained they the people, that they had not done sacrifice unto them.
19¶ And there came thither certain Jews from Antioch and Iconium, who persuaded the people, and, having stoned Paul, drew him out of the city, supposing he had been dead. 20Howbeit, as the disciples stood round about him, he rose up, and came into the city: and the next day he departed with Barnabas to Derbe. 21And when they had preached the gospel to that city, and had taught many, they returned again to Lystra, and to Iconium, and Antioch, 22Confirming the souls of the disciples, and exhorting them to continue in the faith, and that we must through much tribulation enter into the kingdom of God. 23And when they had ordained them elders in every church, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, on whom they believed. 24And after they had passed throughout Pisidia, they came to Pamphylia. 25And when they had preached the word in Perga, they went down into Attalia: 26And thence sailed to Antioch, from whence they had been recommended to the grace of God for the work which they fulfilled. 27And when they were come, and had gathered the church together, they rehearsed all that God had done with them, and how he had opened the door of faith unto the Gentiles. 28And there they abode long time with the disciples.
У Икониуму
1У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7где су наставили да проповедају Радосну вест.
У Листри
8У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
11Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
14Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15„Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
19Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. 20Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Повратак у Антиохију (сиријску)
21Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. 22Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ 23У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. 24Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. 25У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. 26Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. 27Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. 28Тамо су провели дуже време са ученицима.
