1Wherefore when we could no longer forbear, we thought it good to be left at Athens alone; 2And sent Timotheus, our brother, and minister of God, and our fellowlabourer in the gospel of Christ, to establish you, and to comfort you concerning your faith: 3That no man should be moved by these afflictions: for yourselves know that we are appointed thereunto. 4For verily, when we were with you, we told you before that we should suffer tribulation; even as it came to pass, and ye know. 5For this cause, when I could no longer forbear, I sent to know your faith, lest by some means the tempter have tempted you, and our labour be in vain. 6But now when Timotheus came from you unto us, and brought us good tidings of your faith and charity, and that ye have good remembrance of us always, desiring greatly to see us, as we also to see you: 7Therefore, brethren, we were comforted over you in all our affliction and distress by your faith: 8For now we live, if ye stand fast in the Lord. 9For what thanks can we render to God again for you, for all the joy wherewith we joy for your sakes before our God; 10Night and day praying exceedingly that we might see your face, and might perfect that which is lacking in your faith? 11Now God himself and our Father, and our Lord Jesus Christ, direct our way unto you. 12And the Lord make you to increase and abound in love one toward another, and toward all men, even as we do toward you: 13To the end he may stablish your hearts unblameable in holiness before God, even our Father, at the coming of our Lord Jesus Christ with all his saints.
1Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. 2К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. 4И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.
5Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.
Павлова радост због добрих вести из Солуна
6А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. 7Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. 8Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. 9Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? 10Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.
11А сам Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, 12и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.
13Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.
