1And Samuel died; and all the Israelites were gathered together, and lamented him, and buried him in his house at Ramah. And David arose, and went down to the wilderness of Paran.
2And there was a man in Maon, whose possessions were in Carmel; and the man was very great, and he had three thousand sheep, and a thousand goats: and he was shearing his sheep in Carmel.25.2 possessions: or, business 3Now the name of the man was Nabal; and the name of his wife Abigail: and she was a woman of good understanding, and of a beautiful countenance: but the man was churlish and evil in his doings; and he was of the house of Caleb.
4¶ And David heard in the wilderness that Nabal did shear his sheep. 5And David sent out ten young men, and David said unto the young men, Get you up to Carmel, and go to Nabal, and greet him in my name:25.5 greet…: Heb. ask him in my name of peace 6And thus shall ye say to him that liveth in prosperity, Peace be both to thee, and peace be to thine house, and peace be unto all that thou hast. 7And now I have heard that thou hast shearers: now thy shepherds which were with us, we hurt them not, neither was there ought missing unto them, all the while they were in Carmel.25.7 hurt: Heb. shamed 8Ask thy young men, and they will shew thee. Wherefore let the young men find favour in thine eyes: for we come in a good day: give, I pray thee, whatsoever cometh to thine hand unto thy servants, and to thy son David. 9And when David’s young men came, they spake to Nabal according to all those words in the name of David, and ceased.25.9 ceased: Heb. rested
10¶ And Nabal answered David’s servants, and said, Who is David? and who is the son of Jesse? there be many servants now a days that break away every man from his master. 11Shall I then take my bread, and my water, and my flesh that I have killed for my shearers, and give it unto men, whom I know not whence they be?25.11 flesh: Heb. slaughter
12So David’s young men turned their way, and went again, and came and told him all those sayings. 13And David said unto his men, Gird ye on every man his sword. And they girded on every man his sword; and David also girded on his sword: and there went up after David about four hundred men; and two hundred abode by the stuff.
14¶ But one of the young men told Abigail, Nabal’s wife, saying, Behold, David sent messengers out of the wilderness to salute our master; and he railed on them.25.14 railed…: Heb. flew upon them 15But the men were very good unto us, and we were not hurt, neither missed we any thing, as long as we were conversant with them, when we were in the fields:25.15 hurt: Heb. shamed 16They were a wall unto us both by night and day, all the while we were with them keeping the sheep. 17Now therefore know and consider what thou wilt do; for evil is determined against our master, and against all his household: for he is such a son of Belial, that a man cannot speak to him.
18¶ Then Abigail made haste, and took two hundred loaves, and two bottles of wine, and five sheep ready dressed, and five measures of parched corn, and an hundred clusters of raisins, and two hundred cakes of figs, and laid them on asses.25.18 clusters: or, lumps 19And she said unto her servants, Go on before me; behold, I come after you. But she told not her husband Nabal. 20And it was so, as she rode on the ass, that she came down by the covert of the hill, and, behold, David and his men came down against her; and she met them. 21Now David had said, Surely in vain have I kept all that this fellow hath in the wilderness, so that nothing was missed of all that pertained unto him: and he hath requited me evil for good. 22So and more also do God unto the enemies of David, if I leave of all that pertain to him by the morning light any that pisseth against the wall. 23And when Abigail saw David, she hasted, and lighted off the ass, and fell before David on her face, and bowed herself to the ground, 24And fell at his feet, and said, Upon me, my lord, upon me let this iniquity be: and let thine handmaid, I pray thee, speak in thine audience, and hear the words of thine handmaid.25.24 audience: Heb. ears 25Let not my lord, I pray thee, regard this man of Belial, even Nabal: for as his name is, so is he; Nabal is his name, and folly is with him: but I thine handmaid saw not the young men of my lord, whom thou didst send.25.25 regard: Heb. lay it to his heart25.25 Nabal: that is, Fool 26Now therefore, my lord, as the LORD liveth, and as thy soul liveth, seeing the LORD hath withholden thee from coming to shed blood, and from avenging thyself with thine own hand, now let thine enemies, and they that seek evil to my lord, be as Nabal.25.26 avenging…: Heb. saving thyself 27And now this blessing which thine handmaid hath brought unto my lord, let it even be given unto the young men that follow my lord.25.27 blessing: or, present25.27 follow…: Heb. walk at the feet of, etc 28I pray thee, forgive the trespass of thine handmaid: for the LORD will certainly make my lord a sure house; because my lord fighteth the battles of the LORD, and evil hath not been found in thee all thy days. 29Yet a man is risen to pursue thee, and to seek thy soul: but the soul of my lord shall be bound in the bundle of life with the LORD thy God; and the souls of thine enemies, them shall he sling out, as out of the middle of a sling.25.29 as out…: Heb. in the midst of the bought of a sling 30And it shall come to pass, when the LORD shall have done to my lord according to all the good that he hath spoken concerning thee, and shall have appointed thee ruler over Israel; 31That this shall be no grief unto thee, nor offence of heart unto my lord, either that thou hast shed blood causeless, or that my lord hath avenged himself: but when the LORD shall have dealt well with my lord, then remember thine handmaid.25.31 no grief: Heb. no staggering, or, stumbling
32¶ And David said to Abigail, Blessed be the LORD God of Israel, which sent thee this day to meet me: 33And blessed be thy advice, and blessed be thou, which hast kept me this day from coming to shed blood, and from avenging myself with mine own hand. 34For in very deed, as the LORD God of Israel liveth, which hath kept me back from hurting thee, except thou hadst hasted and come to meet me, surely there had not been left unto Nabal by the morning light any that pisseth against the wall. 35So David received of her hand that which she had brought him, and said unto her, Go up in peace to thine house; see, I have hearkened to thy voice, and have accepted thy person.
36¶ And Abigail came to Nabal; and, behold, he held a feast in his house, like the feast of a king; and Nabal’s heart was merry within him, for he was very drunken: wherefore she told him nothing, less or more, until the morning light. 37But it came to pass in the morning, when the wine was gone out of Nabal, and his wife had told him these things, that his heart died within him, and he became as a stone. 38And it came to pass about ten days after, that the LORD smote Nabal, that he died.
39¶ And when David heard that Nabal was dead, he said, Blessed be the LORD, that hath pleaded the cause of my reproach from the hand of Nabal, and hath kept his servant from evil: for the LORD hath returned the wickedness of Nabal upon his own head. And David sent and communed with Abigail, to take her to him to wife. 40And when the servants of David were come to Abigail to Carmel, they spake unto her, saying, David sent us unto thee, to take thee to him to wife. 41And she arose, and bowed herself on her face to the earth, and said, Behold, let thine handmaid be a servant to wash the feet of the servants of my lord. 42And Abigail hasted, and arose, and rode upon an ass, with five damsels of hers that went after her; and she went after the messengers of David, and became his wife.25.42 after her: Heb. at her feet 43David also took Ahinoam of Jezreel; and they were also both of them his wives.
44¶ But Saul had given Michal his daughter, David’s wife, to Phalti the son of Laish, which was of Gallim.25.44 Phalti: also called, Phaltiel
Самуилова смрт
1Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран.
Мудрост Авигејина
2Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. 3Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова.
4Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, 5па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. 6Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш!
7Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. 8Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“
9Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали.
10Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. 11Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“
12Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. 13Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме.
14Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. 15Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. 16Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. 17Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“
18Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица25,18 Око 35 l. прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. 19Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла.
20Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. 21Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. 22Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“
23Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље. 24Бацивши се пред његове ноге рекла је: „Господару, нека кривица падне на мене! Дозволи својој слушкињи да ти се обрати! Послушај речи своје слушкиње! 25Нека мој господар не обраћа пажњу на ону ништарију Навала; јер он је онакав какво му је име. Зове се ’Навал’25,25 Безумник., и безумље га прати. А твоја слушкиња није видела момке које је мој господар послао. 26А сад, господару, живога ми Господа, и жив ми био ти, Господ те је спречио да починиш крвопролиће и да узмеш правду у своје руке. Нека прођу као Навал твоји непријатељи, и они који желе зло моме господару. 27А овај дар што је донела твоја слушкиња своме господару, нека се да момцима који прате мога господара.
28Опрости преступ својој слушкињи! А Господ ће заиста учврстити твој дом, јер мој господар води Господње ратове. Зато нека се не нађе на теби зло за свега твога века. 29Па ако ко и крене да те прогони, и ради ти о глави, живот мог господара биће чуван у ризници живота код Господа, Бога твога, а животе твојих непријатеља бациће као из праћке. 30А кад Господ учини мом господару свако добро које ти је обећао и постави те за владара над Израиљем, 31нека ово не терети твоју савест и тако постане камен спотицања моме господару да је безразложно пролио крв и да је узео правду у своје руке. А кад Господ искаже доброту моме господару, ти се онда сети своје слушкиње.“
32Давид одговори Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те је послао данас да ме сретнеш. 33Нека је благословена твоја разборитост и нека си благословена ти што си ме данас спречила да пролијем крв и узмем правду у своје руке. 34Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“
35Давид је примио од ње оно што му је донела, па јој је рекао: „Врати се у миру својој кући. Ево, послушао сам те и услишио твоју молбу.“
36Кад се Авигеја вратила Навалу, он је у својој кући имао гозбу достојну цара. Навал је био добре воље јер је био веома пијан. Зато му није ништа рекла до јутра. 37Ујутру, кад се Навал отрезнио од вина, његова жена му исприча све што се догодило. Тада га издаде срце у грудима, и он оста непокретан као камен. 38Десетак дана касније Господ удари Навала и он умре.
39Кад је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословен Господ који се заузео за мене када ми је Навал нанео увреду; и он је спречио свога слугу да не учини зло. Господ је свалио Навалово зло на његову главу.“
Потом је Давид послао поруку Авигеји да ће је узети за жену. 40Давидове слуге су дошле к Авигеји у Кармил и рекле: „Давид нас је послао к теби да те узме за жену.“
41Авигеја је устала, поклонила се лицем до земље, и рекла: „Ево твоје слушкиње, која је спремна да служи и да пере ноге слугама свога господара.“ 42Авигеја је брзо устала и узјахала магарца, а пет њених слушкиња ју је пратило. Тако је отишла за гласницима и постала његова жена. 43Давид се оженио још и Ахиноамом из Језраела, па су му обе биле жене. 44Наиме, Саул је своју ћерку Михалу, Давидову жену, дао Фалтију, сину Лаиса, из Галима.
