1And, behold, there came a man of God out of Judah by the word of the LORD unto Beth-el: and Jeroboam stood by the altar to burn incense.13.1 burn: or, offer 2And he cried against the altar in the word of the LORD, and said, O altar, altar, thus saith the LORD; Behold, a child shall be born unto the house of David, Josiah by name; and upon thee shall he offer the priests of the high places that burn incense upon thee, and men’s bones shall be burnt upon thee. 3And he gave a sign the same day, saying, This is the sign which the LORD hath spoken; Behold, the altar shall be rent, and the ashes that are upon it shall be poured out. 4And it came to pass, when king Jeroboam heard the saying of the man of God, which had cried against the altar in Beth-el, that he put forth his hand from the altar, saying, Lay hold on him. And his hand, which he put forth against him, dried up, so that he could not pull it in again to him. 5The altar also was rent, and the ashes poured out from the altar, according to the sign which the man of God had given by the word of the LORD. 6And the king answered and said unto the man of God, Intreat now the face of the LORD thy God, and pray for me, that my hand may be restored me again. And the man of God besought the LORD, and the king’s hand was restored him again, and became as it was before.13.6 the LORD, and: Heb. the face of the LORD, etc 7And the king said unto the man of God, Come home with me, and refresh thyself, and I will give thee a reward. 8And the man of God said unto the king, If thou wilt give me half thine house, I will not go in with thee, neither will I eat bread nor drink water in this place: 9For so was it charged me by the word of the LORD, saying, Eat no bread, nor drink water, nor turn again by the same way that thou camest. 10So he went another way, and returned not by the way that he came to Beth-el.
11¶ Now there dwelt an old prophet in Beth-el; and his sons came and told him all the works that the man of God had done that day in Beth-el: the words which he had spoken unto the king, them they told also to their father. 12And their father said unto them, What way went he? For his sons had seen what way the man of God went, which came from Judah. 13And he said unto his sons, Saddle me the ass. So they saddled him the ass: and he rode thereon, 14And went after the man of God, and found him sitting under an oak: and he said unto him, Art thou the man of God that camest from Judah? And he said, I am. 15Then he said unto him, Come home with me, and eat bread. 16And he said, I may not return with thee, nor go in with thee: neither will I eat bread nor drink water with thee in this place: 17For it was said to me by the word of the LORD, Thou shalt eat no bread nor drink water there, nor turn again to go by the way that thou camest.13.17 it…: Heb. a word was 18He said unto him, I am a prophet also as thou art; and an angel spake unto me by the word of the LORD, saying, Bring him back with thee into thine house, that he may eat bread and drink water. But he lied unto him. 19So he went back with him, and did eat bread in his house, and drank water.
20¶ And it came to pass, as they sat at the table, that the word of the LORD came unto the prophet that brought him back: 21And he cried unto the man of God that came from Judah, saying, Thus saith the LORD, Forasmuch as thou hast disobeyed the mouth of the LORD, and hast not kept the commandment which the LORD thy God commanded thee, 22But camest back, and hast eaten bread and drunk water in the place, of the which the Lord did say to thee, Eat no bread, and drink no water; thy carcase shall not come unto the sepulchre of thy fathers.
23¶ And it came to pass, after he had eaten bread, and after he had drunk, that he saddled for him the ass, to wit, for the prophet whom he had brought back. 24And when he was gone, a lion met him by the way, and slew him: and his carcase was cast in the way, and the ass stood by it, the lion also stood by the carcase. 25And, behold, men passed by, and saw the carcase cast in the way, and the lion standing by the carcase: and they came and told it in the city where the old prophet dwelt. 26And when the prophet that brought him back from the way heard thereof, he said, It is the man of God, who was disobedient unto the word of the LORD: therefore the LORD hath delivered him unto the lion, which hath torn him, and slain him, according to the word of the LORD, which he spake unto him.13.26 torn: Heb. broken 27And he spake to his sons, saying, Saddle me the ass. And they saddled him. 28And he went and found his carcase cast in the way, and the ass and the lion standing by the carcase: the lion had not eaten the carcase, nor torn the ass.13.28 torn: Heb. broken 29And the prophet took up the carcase of the man of God, and laid it upon the ass, and brought it back: and the old prophet came to the city, to mourn and to bury him. 30And he laid his carcase in his own grave; and they mourned over him, saying, Alas, my brother! 31And it came to pass, after he had buried him, that he spake to his sons, saying, When I am dead, then bury me in the sepulchre wherein the man of God is buried; lay my bones beside his bones: 32For the saying which he cried by the word of the LORD against the altar in Beth-el, and against all the houses of the high places which are in the cities of Samaria, shall surely come to pass.
33¶ After this thing Jeroboam returned not from his evil way, but made again of the lowest of the people priests of the high places: whosoever would, he consecrated him, and he became one of the priests of the high places.13.33 made…: Heb. returned and made13.33 consecrated…: Heb. filled his hand 34And this thing became sin unto the house of Jeroboam, even to cut it off, and to destroy it from off the face of the earth.
Човек Божији из Јуде
1Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе кад. 2Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе кад, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ 3Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“
4Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. 5Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој.
6Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била.
7Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“
8Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. 9Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ 10Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ.
11А у Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дођу и испричају му сва дела која је учинио човек Божији тог дана у Ветиљу, и речи које је рекао цару. Кад су то испричали своме оцу, 12отац их упита: „Којим је путем отишао?“ Његови синови су му показали пут којим је отишао човек Божији који је дошао из Јуде. 13Он рече својим синовима: „Оседлајте ми магарца!“ Они су му оседлали магарца, а он га је узјахао 14и отишао за човеком Божијим. Нашавши га како седи испод једног храста, он га упита: „Јеси ли ти човек Божији који је дошао из Јуде?“
Овај одговори: „Јесам.“
15Пророк му рече: „Дођи са мном у моју кућу и поједи нешто.“
16Али он му одговори: „Не могу се вратити с тобом и ући у твоју кућу, и не могу с тобом јести хлеб, нити пити воду у овом месту, 17јер ми је речено по речи Господњој: ’Немој тамо јести хлеба нити пити воде, и немој се враћати путем којим си дошао.’“
18Стари пророк одговори: „И ја сам пророк као ти. А мени је анђео рекао по речи Господњој: ’Доведи га натраг са собом у твоју кућу, да једе хлеба и пије воде.’“ Али му је слагао.
19Тако се он вратио с њим, па је јео хлеба и пио воде у његовој кући.
20Али док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је довео натраг. 21Он повика човеку Божијем, који је дошао из Јуде: „Говори Господ: ’Пошто си се оглушио о реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ, Бог твој, 22него си се вратио, јео хлеба и пио воде у месту за које ти је рекао: не једи хлеба и не пиј воде, твоје тело неће доћи у гроб твојих предака.’“
23И након што се најео хлеба и напио, он је осамарио магарца пророку који се вратио. 24Кад је отишао, наишао је лав на њега на путу и убио га. Његово тело је лежало испружено на путу а магарац је стајао поред њега. Лав је такође стајао поред тела. 25Људи који су пролазили, видели су испружено тело на путу и лава како стоји поред тела, па су отишли и јавили то у граду где је живео стари пророк.
26Кад је то чуо пророк који га је довео натраг, рекао је: „То је човек Божији који се оглушио о реч Господњу. Господ га је предао лаву који га је растргао и убио, према речи коју му је Господ рекао.“
27Тада рече својим синовима: „Осамарите ми магарца.“ Они га осамарише. 28Отишао је и нашао његово тело испружено на путу, а лав и магарац су стајали поред његовог тела; лав није појео тело нити растргао магарца. 29Стари пророк подигне тело човека Божијег, положи га на магарца и врати га натраг у град, да га оплаче и сахрани. 30Затим је положио његово тело у свој гроб, па су га оплакали, говорећи: „Јао, брате мој!“
31Након што су га сахранили, пророк рече својим синовима: „Кад умрем, сахраните ме у гроб где је сахрањен човек Божији; моје кости положите поред његових. 32Јер ће се заиста збити што је објавио по речи Господњој против жртвеника који је у Ветиљу, и против свих храмова на узвишицама по самаријским градовима.“
33Међутим, Јеровоам ни после овога није одустао од својих злих путева, него је наставио да поставља свештенике узвишица из редова народа; посвећивао је за свештенике узвишица сваког ко је то хтео. 34Тиме је дом Јеровоамов навукао на себе грех, који је довео до његове пропасти и истребљења с лица земље.
