1Am I not an apostle? am I not free? have I not seen Jesus Christ our Lord? are not ye my work in the Lord? 2If I be not an apostle unto others, yet doubtless I am to you: for the seal of mine apostleship are ye in the Lord. 3Mine answer to them that do examine me is this, 4Have we not power to eat and to drink? 5Have we not power to lead about a sister, a wife, as well as other apostles, and as the brethren of the Lord, and Cephas? 6Or I only and Barnabas, have not we power to forbear working? 7Who goeth a warfare any time at his own charges? who planteth a vineyard, and eateth not of the fruit thereof? or who feedeth a flock, and eateth not of the milk of the flock? 8Say I these things as a man? or saith not the law the same also? 9For it is written in the law of Moses, Thou shalt not muzzle the mouth of the ox that treadeth out the corn. Doth God take care for oxen? 10Or saith he it altogether for our sakes? For our sakes, no doubt, this is written: that he that ploweth should plow in hope; and that he that thresheth in hope should be partaker of his hope. 11If we have sown unto you spiritual things, is it a great thing if we shall reap your carnal things? 12If others be partakers of this power over you, are not we rather? Nevertheless we have not used this power; but suffer all things, lest we should hinder the gospel of Christ. 13Do ye not know that they which minister about holy things live of the things of the temple? and they which wait at the altar are partakers with the altar? 14Even so hath the Lord ordained that they which preach the gospel should live of the gospel. 15But I have used none of these things: neither have I written these things, that it should be so done unto me: for it were better for me to die, than that any man should make my glorying void. 16For though I preach the gospel, I have nothing to glory of: for necessity is laid upon me; yea, woe is unto me, if I preach not the gospel! 17For if I do this thing willingly, I have a reward: but if against my will, a dispensation of the gospel is committed unto me. 18What is my reward then? Verily that, when I preach the gospel, I may make the gospel of Christ without charge, that I abuse not my power in the gospel. 19For though I be free from all men, yet have I made myself servant unto all, that I might gain the more. 20And unto the Jews I became as a Jew, that I might gain the Jews; to them that are under the law, as under the law, that I might gain them that are under the law; 21To them that are without law, as without law, (being not without law to God, but under the law to Christ,) that I might gain them that are without law. 22To the weak became I as weak, that I might gain the weak: I am made all things to all men, that I might by all means save some. 23And this I do for the gospel’s sake, that I might be partaker thereof with you. 24Know ye not that they which run in a race run all, but one receiveth the prize? So run, that ye may obtain. 25And every man that striveth for the mastery is temperate in all things. Now they do it to obtain a corruptible crown; but we an incorruptible. 26I therefore so run, not as uncertainly; so fight I, not as one that beateth the air: 27But I keep under my body, and bring it into subjection: lest that by any means, when I have preached to others, I myself should be a castaway.
Каква права имају апостоли?
1Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? 2Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.
3То је моја одбрана пред свима који ме испитују. 4Зар немамо права да једемо и пијемо? 5Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и сам Кифа? 6Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? 7Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? 8Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? 9Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? 10Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. 11Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? 12Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?
Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. 13Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? 14Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.
15Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. 16Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! 17Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. 18Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.
19Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. 20За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. 21За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. 22За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. 23Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.
24Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. 25Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. 26Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, 27него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.
