1Now concerning spiritual gifts, brethren, I would not have you ignorant. 2Ye know that ye were Gentiles, carried away unto these dumb idols, even as ye were led. 3Wherefore I give you to understand, that no man speaking by the Spirit of God calleth Jesus accursed: and that no man can say that Jesus is the Lord, but by the Holy Ghost. 4Now there are diversities of gifts, but the same Spirit. 5And there are differences of administrations, but the same Lord. 6And there are diversities of operations, but it is the same God which worketh all in all. 7But the manifestation of the Spirit is given to every man to profit withal. 8For to one is given by the Spirit the word of wisdom; to another the word of knowledge by the same Spirit; 9To another faith by the same Spirit; to another the gifts of healing by the same Spirit; 10To another the working of miracles; to another prophecy; to another discerning of spirits; to another divers kinds of tongues; to another the interpretation of tongues: 11But all these worketh that one and the selfsame Spirit, dividing to every man severally as he will. 12For as the body is one, and hath many members, and all the members of that one body, being many, are one body: so also is Christ. 13For by one Spirit are we all baptized into one body, whether we be Jews or Gentiles, whether we be bond or free; and have been all made to drink into one Spirit. 14For the body is not one member, but many. 15If the foot shall say, Because I am not the hand, I am not of the body; is it therefore not of the body? 16And if the ear shall say, Because I am not the eye, I am not of the body; is it therefore not of the body? 17If the whole body were an eye, where were the hearing? If the whole were hearing, where were the smelling? 18But now hath God set the members every one of them in the body, as it hath pleased him. 19And if they were all one member, where were the body? 20But now are they many members, yet but one body. 21And the eye cannot say unto the hand, I have no need of thee: nor again the head to the feet, I have no need of you. 22Nay, much more those members of the body, which seem to be more feeble, are necessary: 23And those members of the body, which we think to be less honourable, upon these we bestow more abundant honour; and our uncomely parts have more abundant comeliness. 24For our comely parts have no need: but God hath tempered the body together, having given more abundant honour to that part which lacked: 25That there should be no schism in the body; but that the members should have the same care one for another. 26And whether one member suffer, all the members suffer with it; or one member be honoured, all the members rejoice with it. 27Now ye are the body of Christ, and members in particular. 28And God hath set some in the church, first apostles, secondarily prophets, thirdly teachers, after that miracles, then gifts of healings, helps, governments, diversities of tongues. 29Are all apostles? are all prophets? are all teachers? are all workers of miracles? 30Have all the gifts of healing? do all speak with tongues? do all interpret? 31But covet earnestly the best gifts: and yet shew I unto you a more excellent way.
О даровима Светога Духа
1Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних дарова. 2Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. 3Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није вођен Светим Духом.
4Дарови су различити, али је исти Дух. 5Има и различитих служби, али је исти Господ. 6Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.
7А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. 8Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. 9Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. 10Једноме Дух даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори другим језицима, а некоме да тумачи те језике. 11Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.
Једно тело – многи удови
12Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. 13Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. 14Јер један уд не чини тело, него многи. 15Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 16И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? 17Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? 18А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. 19Где би било тело да су сви они само један део тела? 20Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.
21Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ 22Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. 23Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, 24која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, 25да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. 26Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.
27Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. 28А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика. 29Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? 30Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре другим језицима? Зар сви тумаче језике? 31Ревносно тежите за вишим даровима!
Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.
