15
勝利の歌
1その時、モーセとイスラエル人は主をたたえる歌をうたいました。
「主の勝利をたたえ、心から喜び歌おう。主は馬も人も、海に投げ込んだ。
2主は私の力、私の歌、私の救いだ。私は、私の神、主をたたえよう。先祖の神、主をあがめよう。
3主は兵士。まことに主と呼ぶにふさわしい。
4主はエジプト王の戦車と軍勢を滅ぼした。えり抜きの将校たちもおぼれ死んだ。
5水にのまれ、石のように海の底へ沈んだ。
6おお、主の右の手は力と栄光に満ち、敵を粉みじんに打ち砕く。
7その輝かしい御力によって、主は立ち向かう敵をすべて滅ぼした。主の怒りの火は激しく、彼らはわらのように燃え尽きた。
8主が息を吹きかけると、水は真っ二つに分かれた！ 水は壁となってそそり立ち、海を二つに分けた。
9敵は言った。『あとを追え。彼らを滅ぼせ。剣のえじきにし、戦利品を分け合おう。』
10だが、それもつかの間、風が巻き上がり、海が彼らをのみ込んだ。彼らは大海に沈んだ、まるで鉛のように。
11主のような神がほかにいるだろうか。主のようにすばらしく、聖なる方がほかにいるだろうか。奇跡を行われる主のようにたたえられ、恐れられる神がほかにいるだろうか。
12主が手を伸ばすと、大地は彼らをのみ込んだ。
13自ら買い取った国民を、主は導いてくださった。聖なる地に優しく導いてくださった。
14国々はこの話を聞いておののく。ペリシテ人は恐れ、
15エドムの王たちは驚きまどい、モアブの君たちは震え上がり、カナン人は恐怖のとりことなった。
16だれもが驚き恐れた。主の大きな力を恐れ、敵もわれわれを襲わない。主が買い取った国民は、何の心配もなく外国人の間を通る。
17主はその国民を導き、神の山に植えてくださる。畏れ多くも、主ご自身の地、われわれのために備えてくださった聖なる地に。
18主は永遠に世界を治める。」
19ファラオの馬と騎手と戦車が、海の中を進もうとした時、水の壁はくずれ、彼らの頭上に覆いかぶさったのです。しかしイスラエル人は、乾いた地を渡りました。
20アロンの姉で女預言者のミリヤムが、タンバリンを手に、女たちの先頭に立って踊り始めました。
21ミリヤムは歌いました。
「主の勝利をたたえ、心から喜び歌おう。
主は馬も人も海に投げ込んだ。」
マラの水
22このあとモーセは人々を率いて、紅海からさらにシュルの荒野へ出ました。三日間、水のない日が続きました。 23やっとマラに着きましたが、水はあるものの苦くてとても飲めません。それで、マラ〔「苦い」の意〕という名がついたのです。 24人々はモーセに不平を言い立てました。「何とかしてくれ！ のどが渇いて死にそうだ。」
25モーセは主に助けを求めました。すると、主は彼に一本の木を示し、それを水に投げ入れなさいと命じるのです。そのとおりにすると、水は甘くなりました。
このマラで、主はモーセを試みました。 26「もしもあなたがわたしに従い、正しいことを行うなら、エジプト人を悩ませた病気であなたが苦しまなくてすむようにしよう。わたしはあなたを癒やす主である。」
27こうして一行がエリムに着くと、そこには泉が十二と、なつめやしの木が七十本ありました。その泉のそばで、彼らは野営しました。
Мојсијева песма
1Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3Господ је ратник,
Господ му је име.
4Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5у дубине су морске
као камен потонули.
6Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18Господ ће царевати
у веке векова.“
19Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара15,23 Мара значи горка, горчина.. 24Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
